Међутим, постоји изузетно напредан бесплатан софтвер отвореног кôда који може да дистрибуира рекламе на начин какав ви желите. Његово име је OpenX, а пошто је он отвореног кôда, његов деценијски развој је вршен кроз више назива: phpAds, phpAdsNew, MaxMediaManager, Openads.

Да би разумели шта овај алат може, користићу неколико примера.

Рецимо да неко код вас закупи неку позицију на страници у периоду од месец дана. Уобичајено би било да вам достави један оглас, да ви ручно унесете тај оглас на страницу и да после месец дана ако не дође до обнове закупа уклоните тај оглас или га замените другим.

Са OpenX-ом ово може много боље. Ако претпоставимо да сте на серверу већ инсталирали OpenX, можете или ви направити кампању или дати том оглашивачу приступ OpenX апликацији да то сам уради. У кампањи би се уносило онолико огласа колико ви желите. Ти огласи могу бити различите врсте, нпр. обични сликовни банери у gif формату, или flash датотеке, или и произвољан HTML кôд (нпр. поље за претрагу). Даље сваки појединачан оглас може имати „ограничења“ за приказивање, тј. услове који би требало да буду испуњени да би се приказао. Ти услови могу бити географска локација (континент, земља, уз плаћену базу података и до ниво региона или града) посетиоца, језик веб прегледача посетиоца, оперативни систем или веб прегледач који посетиоц користи, брзина његове интернет везе, дан у недељи или час у коме се рекламе приказује итд. Могуће је чак и још напредније коришћење ако имате неку апликацију која покреће ваше веб странице. Тако ако имате рецимо форум и ако посетиоци у своје профиле уносе свој пол, старост, брачни статус и сл, можете приликом посете одређеног посетиоца његове вредности проследити OpenX-у и он ће му приказати рекламе које су ограничене тако да одговарају његовим вредностима.

У примеру који сам навео може се ограничити временско трајање кампање до одређеног датума или на други начин, рецимо до одређеног броја приказивања. Након тога би OpenX приказивао неке друге огласе који ви имате подешене у другим кампањама.

Поред кампања, са друге стране имате подешавања приказа реклама на страници. Ви као власник странице можете подесити више места за приказивање на страници и поставити подешавања за свако од њих. Тако можете одабрати да на једном месту имате само огласе одређене димензије или који су мањи од одређене димензије. Можете бирати да ли ће вам се рекламе приказивати из само једне кампање или из више кампања. И сам позив за приказ рекламе може да се одабере: то може бити брз позив за сва места на једној страници, појединачни позиви за свако место преко javascript-а, frame-а, PHP-а у локалу или преко API-ја који постоји.

Када почне само приказивање огласа, добијамо још нешто што са обичним приказом нисмо имали. То су статистике о приказивањима. Сви подаци могу бити прегледани: број приказа и кликова на огласе за сваку кампању или огласно место на страници, за сваки појединачни оглас у кампањи, по данима, по сатима итд. Те статистике можете видети само ви или ако сте направили посебан налог и ваш оглашивач.

Из тих статистика можете и ви и оглашивач доносити закључке о тим огласима: колико који доноси резултате, да ли је цена закупа одговарајућа и сл.

Ово је био један пример коришћења. Међутим, не морате уопште имати закупе реклама да би имали огласе и користили OpenX. Рецимо да желите да користите за зараду affiliate маркетинг. Овај вид интернет оглашавања код нас није довољно развијен, али је у свету изузетно популаран и исплатив. За оне који не знају, affiliate програми раде на принципу да се од посетиоца сајта захтева нека акција да би власник страница био ислаћен. Пример акције је куповина производа или услуге од стране посетиоца (где оглашивач може да исплати проценат куповине или фиксну накнаду) или регистрација на сајту оглашивача (овде исто може да иде фиксна накнада). У иностранству постоје affiliate мреже где више сајтова нуди своје партнерске програме а власници веб страница могу да користе било који од тих програма (у теорији и све) и сва зарада се сакупља и одједном исплаћује.

Код нас још увек не постоји оваква мрежа, али неки комерцијални сајтови имају појединачне affiliate програме. Пример је сајт донеси.ком који има овакав партнерски програм. Тако он исплаћује проценат од његове зараде уколико је неки посетилац који је дошао са партнерског сајта наручио храну из неког ресторана. Дакле ви као власник веб странице бисте приказивали огласе донеси.ком-а на својим страницама и тако наводили ваше посетиоце да посете тај сајт а када неки од тих посетиоца наручи нешто, ви добијали проценат. (Овде да напоменем да посетилац не мора одмах да наручи, већ се може вратити рецимо за неколико дана и тада наручи и ви бисте и тада били исплаћени. Временски период до када посетиоц вама може донети зараду је увек одређен условима партерског програма.)

Али ако бисте те рекламе приказивали свим вашим посетиоцима, ви бисте губили потенцијалну зараду. Зашто? Па зато што ви можете од овог програма зарадити само ако је посетилац из Београда, Новог Сада или Бања Луке, јер донеси.ком ради само у тим градовима и логично је да неко ко није из ових градова не може ништа наручити и вама донети зараду.

Ту ступа на снагу OpenX. Са њиме ви можете направити кампању за донеси.ком и циљати те огласе само за посетиоце из ових градова, док би се за друге посетиоце приказивали други огласи. Ти други огласи могу бити из других affiliate програма (један други домаћи је на пример овај) или и страних за посетиоце ван Србије (опет и овде можете наместити неке програме за неке појединачне државе) или користити неку мрежу за приказивање контекстуалних реклама (пример такве мреже је Google AdSense). На овај начин сваки ваш посетилац би видео рекламу која би вама могла донети приход.

И још један пример ако не желите уопште да се мучите са бирањем оглашивача. У такве сврхе постоје мреже које приказују контекстуални огласи. Ви се само учланите код њих, они вам дају кôд који треба да поставите на своје странице и онда ће се огласи приказивати а ви зарађивати од кликова ваших посетиоца на те огласе.

Међутим, уколико користите само једну мрежу, тиме можда смањујете број кликова. Разлог је што су ти огласи једнолични и можда постану незанимљиви посетиоцу, или се приказују само једни исти огласи (ово је рецимо проблем са домаћим мрежама). Е сад ви можете искористити OpenX да бисте вашим посетиоцима приказивали различит изглед огласа. То може бити тако што ћете наместити различите изгледе огласа из једне мреже или користи више мрежа и тако приказивати потпуно друге огласе. Са овим опет можете направити доста комбинација како би се ти огласи приказивали.

Контекстуалне мреже које се могу користити за домаће веб странице су Google AdSense, eTarget и ToboAds.

Као што се може видети, могућности OpenX-а су разноврсне и бројне, и не постоји ниједан текст у коме би се оне могле макар и побројати, а камоли описати. Зато је он једна изузетно корисна апликација која вам може умногоме побољшати пословање.

OpenX је написан у PHP језику, тако да је за његово коришћење потребан сервер који може да извршава PHP. Такође је потребна MySQL или PostgreSQL база података. Да напоменем да он заузима доста простора, пошто је то једна заиста велика апликација. Иако се на први поглед чини много компликованим за коришћење, у суштини је заиста једноставан, само док се неко ухода. За почетнике је ту добра документација на енглеском.

OpenX можда није за мале сајтове, иако се наравно и ту може користи на исти начин, али уколико од свог сајта остварујете приход, или то желите да почнете, он вам може помоћи да тај приход повећате и олакшате рад потребан за њега.

За оне који су дошли до краја :), да кажем да ја користим овај алат већ скоро три пуне године и зато и могу свима да га препоручим.

(А у овом тексту могли сте и да сазнате доста података уопштено о заради са веб сајтовима)

Допуна 15.10: Фотоманијак ме је у коментарима подсетио на ствари које сам заборавио да напоменем. Прво, да OpenX може да се користи за више од једног сајта, управо ја тако радим. Тамо се све лепо може одвојити. Као наставак на ово је и то да га може користити више власника сајтова, тако што би свако од њих у ствари био независан и не би могли да виде једни другима статистике и кампање.
Друго се тиче ресурса који су потребни за покретање саме инсталације. За велики број приказа сигурно да му је потребно доста ресурса, мада, као што сам написао у коментару испод, са најновијим издањем изгледа да није толико захтеван.

Док сам чекао да се отвори та страница, претпоставио сам да је сада и српски језик подржан у аутоматском превођењу, јер као корисник те услуге за друге језичке комбинације, знам да Гугл одмах избаци грешку када је у питању језик који није подржан.

И када се страница коначно отворила, добио сам страницу мог блога исписану на немачком. Пошто исти ништа не разумем, пробам енглески и — ради!

Дакле аутоматско превођење ради у са српског и на српски са свих подржаних језика. Претпостављам да су они у ствари једино развили ситем који преводи са српског на енглески и обрнуто, док се за друге случајеве све пребацује на енглески па онда на циљани језик.

Може се преводити само текст који унесете у поље на страници или целокупна веб страница. Квалитет превода је онакав какав би и требало очекивати од компјутерсог превођења, дакле несавршен, али некоме можда и послужи.

Било би занимљиво да они који знају неки од других подржаних језика јаве какав је квалитет превода између српског и тог језика, да би знали да ли је то употребљиво или да се и даље држимо варијанте са превођењем на енглески са незнаног језика.

Оно што сам ја одмах хтео да пробам је како ради „превођење“ у комбинацији српски-хрватски. Чини ми се да се овде енглески не користи као посредник јер тај „превод“ изгледа онако како би га и неки човек превео: оне речи за које у хрватском постоји замена су „преведене“, пребачено је у ијекавицу и наравно у латиницу. С друге стране „превод“ са хрватског на српски не ради на исти начин, изгледа као да само пресловљава у латиницу.

Ту долазимо и до онога за шта ће некима од нас ова Гуглова услуга бити најзанимљивија: странице које су исписане српско-хрватском латиницом помоћу ове услуге се могу приказивати у истоветном изгледу, али исписане ћирилицом. Пробао сам са више србијанских латиничних страница и то пресловљавање сасвим солидно ради. Једино што се овако мало дуже странице учитавају док Гуглове машине обаве пос’о пресловљавања.

Оно што је занимљиво је да је Гугл превод корисничког сучеља ове услуге пустио у рад баш вечерас док сам испробавао како ради. Радило је превођење, али ове поруке на српском нису били исписане, биле су једино на енглеском. Чак сам и пробао да отворим страницу помоћи ручно мењајући у УРЛу ознаку језика из en у sr, али није радило, али је касније када су пустили превод сучеља то прорадило.

Ускоро можемо да очекујемо да приликом претраживања интернета на Гуглу, поред адреса ка несрпским страницама буде и веза која ће бити названа нпр. „Преведи ову страницу“ и која ће омогућавати приказ те странице на српском, користећи аутоматско превођење са изворног језика странице.

Претраживањем домаћег интернета нашао сам два запажања ове вести, чуди ме да нико није раније нигде објавио, пошто Google Operating System (блог на енглеском који прати новости везане за Гугл) је још у петак објавио да је Гугл додао подршку за још једанаест језика у овој услузи.

Не знам зашто неке странице шири па морам да користим доњи скрол да бих видео крајњу десну страну. Претрага компликованија за коришћење, огроман минус што нема додатно поље зато. Даље ове стрелице немају падајући изборник тако да мора да се враћа страница по страницу. Такође ми се не свиђа што се само скине 475 КБ, а тек онда он скида Бога питај колико, увек сам мрзео такве инсталације, више волим да видим тачну величину и да могу да је копирам, снимам итд.

Има један плус: пољима за унос текста може да се мења величина, као уз помоћ оног проширања за Фајерфокс (које и иначе користим).

Оно што мене највише изненађује је то да је одмах постао доступан на чак 43 језика (нисам бројао, тако прочитао негде), и међу њима је и српски. Мени се одмах и скинуло ово на српском, није лош превод. Чак је и помоћ преведена на српски.

Али чак су и слике на српским странама са неким ко посећује српске Гуглове услуге, погледајте на једној чак у оним везама горе лево има и „Куповина“ и „Вести“; да ли то и за њих спремају локализацију или је само „локализована слика“ из енглеског издања.

Свака им част што су овако добро држали тајну, ипак је овде много људи учествовало у развоју који је трајао две године.

Све у свему, ово му дође као неки „лајт“ прегледач, не видим како би он могао са оваквим стањем да озбиљно уздрма тржиште.

Ускоро можда још запажања.

.

 

Политичке странке су секте: сви се исто облаче, сви у оквиру једне странке причају идентичну причу а у ствари лажу, само да би врбовали младе и наивне да им се прикључе. Имају и правила по којима се хране - искључиво у скупим ресторанима, у којима упражњавају ритуале са животињама (углавном са свињама и јагњићима). Својим следбеницима стално обећавају бољи живот да би после неколико година схватили да су насамарени, опљачкани и искоришћени за неке друге циљеве. Имају и ритуална окупљања у великим салама, иза затворених врата, где кују тајне планове како да завладају државом. Све их треба забранити!

Позната је она фраза како је сваки Србин селектор и председник. Е ово прво не важи само за Србе већ и за све друге фудбалске (а и других спортова) обожаваоце. Сви би хтели да екипа игра баш онако како би они хтели, у смислу саме поставе, тактике и сл.

Тако је бивши енглески фудбалски новинар Вил Брукс дошао на идеју да посредством интернета омогући хиљадама фудбалских обожаваоца да управљају једним фудбалским клубом. Идеја ја да се направи мрежно место на коме би се створила заједница која би уплатом чланарине купила постојећи фудбалски клуб у Енглеској. Сваки члан би имао једнак удео и један глас са којим би учествовао у свим одлукама клуба до чак оних као што су куповина и продаја играча и бирање поставе на терену. Евентуална зарада клуба се не би делила члановима (пошто би он био организован као непрофитна организација), већ би се улагал у даљи развој клуба.

Прошлог пролећа место је заживело под именом MyFootballClub („мој фудбалски клуб“) и почело регистрације заинтересованих за каснију уплату. Тада сам и ја негде прочитао за овај пројекат и учланио се чисто да бих пратио како напредује. Вилова идеја је била да се после регистрације 50 000 чланова почне са примањем уплата и разматрањем опција за куповину клуба. То се десило већ крајем јула и тада су чланови почели да гласају који клуб би могао да се преузме. Преговарало се са бројним нижеразредним клубовима, чак је један који је био у финансијској кризи јавно се понудио на продају MyFootballClub-у. Новембра месеца објављено је да је постигнут начелни договор о куповини Ебсфлит јунајтеда (ваљда се тако чита Ebbsfleet United), а у јануару је уследило гласање чланова којим је прихваћен договор, тако да је Ебсфлит јунајтед постао клуб којим управља заједница чланова MyFootballClub.

Он игра у Фудбалској конференцији а највећи успех је остварио 10. маја ове године освајањем Еф-еј трофеја (FA Trophy) на Вемблију у Лондону. (детаљније о систему такмичења у енглеском фудбалу)

Свако може постати члан и имати исти удео као и сви постојећи ако издвоји 35 фунти за чланарину.

Као и све на интернету, убрзо су покренути слични пројекти широм света, од којих неки већ сада раде.

Друга прича је о канадском филмском режисеру Кејсију Вокеру, за коју сам први пут прочитао у „Данасу“. Пошто је наћи средства за филм компликован и дугачак процес, он је дошао на идеју да новац скупи преко интернета. У време када је разрађивао начин на који би то урадио, чуо је за чувену „страницу од милион долара“ па је принцип тог пројекта узео као основу за свој.

Страницу је назвао „My Million Dollar Movie“ („мој филм од милион долара“) и циљ му је да сакупи милион канадских долара. За разлику од пиксела које је Алекс Тју продавао, Кејси продаје „фрејмове“ филма. Цена једног фрејма је десет канадских долара а неко може купити колико жели фрејмова. За узврат, купац добија право да окачи слику и везу ка свом веб месту (што се може искористити и као реклама), његово име ће се појавити на одјавној шпици филма (хронолошки од највећег улагача ка најмањем) и за разлику од MyFootballClub-а, овде може да очекује и евентуалну зараду. Ако филм оствари добит, 50% од ње ће бити подељено улагачима сразмерно уложеноме. Остатак ће бити искоришћен за донирање више хуманитарних организација

У тренутку писања овог текста, продато је 17 894 фрејмова, што значи да је прикупљено 178 940 долара. Ако вам је 35 фунти било много да уложите у „сопствени“ фудбалски клуб, можда 10 канадских долара и нису много, а још постоји могућост и да нешто зарадите.

На телевизији сам гледао прилог на коме су били приказани и снимци са концерта и изгледа запрепашћујуће слика где доста младих девојака из свег гласа скандира „Убиј, убиј, убиј Србина“.

Наравно, нико се овде није огласио поводом овог догађаја, посебно не изненађује то да се нису огласили они који су правили огромну буку када су неколико домаћих идиота са нацистичким идејама правили неке инциденте, али то треба да разумемо, ипак је опасније када се појави неколико болесника него стотинак хиљада таквих.

Занимљиво је да се то десило дан пре него што је у Загребу одржана Велика скупштина Српског народног већа на којој је присуствовао и Стјепан Месић (исти онај Месић који је рекао да је Хрватска два пута победила у Другом светском рату), а такође и то да је концерт одражан под покровитељством града Загреба. Концерту су присуствовали припадници политичког и глумачког живота Хрватске.

Томпсону је због својих нацистичких иступа забрањено наступање у више држава. Неке од песама са његовог репертоара су и „Јасеновац и Градишка Стара“ (Јасеновац и Градишка Стара, / То је кућа Максових месара. / У Чапљини клаоница била, / Много Срба Неретва носила. / Ој Неретво теци ми на страну, / Носи Србе плавоме Јадрану), „Усташе Јуре и Бобан“ (Ој Усташе браћо мила, дубока је вода Дрина. / Дрину треба прегазити, и Србију запалити), „Бјеж’те псине преко Дрине“ итд.

Скоро сви ови извори објављују садржаје на српскохрватској латиници, тако да су их и Наслови преносили у том облику. Међутим, аутори су се потрудили да направе аутоматску транслитерализацију на ћирилицу. Пошто се ради о аутоматској транслитерализацији, она није савршена, а за то су пре свега заслужни објављивачи вести, који у текст уносе многе енглеске речи у изворном облику, које би требало да буду транскрибоване.

Ипак, овај потез заслужује све похвале, пошто је редак пример да неко електронско место које је до сада било искључиво на латиници, омогући читање и на ћирилици.

Од сада, готово, потпуно локализовано издање Вордпреса можете преузети са званичне адресе http://sr.wordpress.org/. Тамо се налази готов пакет који у многоме олакшава одржавање превода на вашој инсталацији, у односу на оно што је описано у мом претходном запису о Вордпресовој локализацији. Такође, тамо се налазе и нова, освежена упутства о постављању нове инсталације Вордпреса, ажурирању постојеће инсталације новим издањем и локализовању ваше постојеће инсталације на српски језик. Ова упутства ће редовно бити ажурирана у складу са променама које настану. Сада постоји и блог на коме ће се обавештавати о новим (локализованим) издањима. Ради лакшег праћења, можете се претплатити на RSS извор овог блога, и тако остати у току са новим објавама.

Ускоро ћу овде објавити упутства о превођењу додатака и посебно тема које се не налазе у основној инсталацији.