Милан Динић тачка Ком

  • О аутору
  • Вордпрес
  • Савети

Како додати још бочних трака у Вордпресове теме

Од Милан Динић 17. новембар 2009.

После два питања на локалном Вордпресовом форуму, одлучих да напишем ово упутство.

Проблем је следећи: тема коју користите има једну или више бочних трака, али тај број вама не одговара (тј. потребно вам је још) или бисте хтели неку на неком одређеном месту, или бисте хтели да додате виџете на неком месту које у ствари и није трака (рецимо заглавље или подножје). Додавање нових трака је једноставно и захтева мало познавање HTML-а и PHP-а зато што мењамо датотеке теме.

У овом примеру ћемо претпоставити да тема коју користите има једну бочну траку и да ви желите да додате још једну.

Прво што је потребно је да региструјете додатну бочну траку како би у њу могли да смештамо виџете. То се врши у датотеци теме functions.php која би требало да постоји (јер иначе не би имали ни постојећу бочну траку). Њу можете изменити преко уграђеног уређивача датотека тема или преко неког обичног уређивача текста. Потребно је да негде у тој датотеци додате кôд наведен испод. Уколико нисте сигурни где то треба да додате, идите на дно и кôд додајте одмах испред ?>.

if ( function_exists('register_sidebars') )
register_sidebar('2');

Број у загради означава која је по реду ово бочна трака, што значи да је тај број за један већи од тренутног број трака. У случају да желите да додате још бочних трака, потребно је да додате још по једну линију са кôдом register_sidebar('2'); где се број у загради повећава за сваку нову траку.

Када је трака регистрована, потребно је да је поставите негде. Одаберите где на страници желите да се појављује и отворите одговарајућу датотеку теме. За ово је потребно мало познавање HTML-а. У тој датотеци пронађите место где желите да се трака појављује. Пазите да не уметате кôд унутар PHP кôда, односно да не буде између <?php и ?>. Код је следећи:

<div>
<ul>
<?php if ( function_exists('dynamic_sidebar') && dynamic_sidebar(2) ) : else : ?>
<?php endif; ?>
</ul>
</div>

Оно што је битно је да број у загради буде исти као и број који сте унели приликом регистрације. Што се тиче HTML ознака, потребно је да ознаке за неуређену листу (</ul>) остану док <div> можете оставити по потреби. Такође можете додати и CSS класе ознакама за листу или за <div>.

Да бисте одредили садржај новододатих трака, потребно је да на страници за управљање виџетима додате виџете у бочну траку са оним бројем који сте унели приликом измена датотека теме.

Оно што је врло важно да запамтите је да би требало да сачувате датотеке теме које сте изменили јер у случају да користите аутоматско ажурирање теме, доћи ће до брисања постојећих датотека и снимања нових, што значи да ће ваше измене бити изгубљене. Зато је битно да сачувате измене како би могли да их поновите. Нажалост, за сада не постоји једноставан начин да се ово спречи.

Уколико имате питања у вези овога, можете их поставити у коментарима испод. Такође вас позивам да се узмете учешће у локалном форуму о Вордпресу како бисмо повећали његов квалитет.

(текст инспирисан упутствима са „Блог ох блог“ и „Болкиз“)

Објављено у Веб развој, Планетоиди | Означено вордпрес | 7 реаговања

Подстакните кориснике да се учлане на Граватар

Од Милан Динић 7. новембар 2009.

Већина блогова има омогућено приказивање аватара са Граватара поред коментара. Предност Граватара је што са једним налогом омогућује приказ на сваком подржаном веб месту било оно блог, форум или нешто треће.

Међутим, многи корисници нису свесни постојања ове услуге, не знају како да се учлане или како да поставе или замене слику.
Зато сам ја направио додатак за Вордпрес под називом „Подстицај учлањивања на Граватар“ који за циљ има да корисницима који немају граватар прикаже поруку о томе са везом ка страници за учлањење већ попуњеном њиховом адресом е-поште.

Ево примера: корисник жели да остави коментар; у обрасцу уноси своје име и адресу е-поште; када напусти поље за уношење адресе е-поште, врши се аутоматска провера да ли за ту адресу е-поште постоји граватар; уколико не постоји, приказује се порука са том информацијом која такође садржи и везу ка страници за отварање налога на Граватару већ попуњену са корисниковом адресом е-поште.

Пример коришћења

Ова порука се може приказивати и регистрованим коментаторима, на страници профила или приликом регистрације. Такође се може изабрати где ће се на страници порука приказивати и изменити порука тако да она гласи онако како ви желите.

Додатак је у потпуности локализован на српски језик, што укључује превод корисничког сучеља као и везу ка локалном издању Граватара.

Пошто је Граватар већ од раније локализован, ово омогућује домаћим корисницима да без знања енглеског језика отворе налог на Граватару, поставе слику и касније управљају својим налогом.

Уколико имате било каква питања или предлоге у вези овог додатка, можете их оставити у коментарима испод.

Објављено у Блогосфера, Веб развој, Интернет, Планетоиди | Означено Граватар, српски превод | Остави реаговање

Лоша процена, или увод у катастрофу?

Од Милан Динић 10. октобар 2009.

Пре скоро две године, дан након жреба за квалификације за светко фудбалско првентство, које ће се идуће године одржати у Јужноафричкој Републици, дао сам прогнозу да се репрезентација Србије неће пласирати на то првенство.

Вечерашња победа над Румунијом и тиме и прво место у групи које доноси директан пласман су оборили моју прогнозу.

Оно због чега сам ја и тада имао страх од пласмана је само учешће на првенству. На последња два велика такмичења на којима је учествовала, наша репрезентација, под именом Југославија и Србија и Црна Гора, није се прославила.

У оба случаја, квалификације је завршила са првим местом у групи и директним пласманом и у оба случаја доживела је убедљиве поразе. На Европском првенству у фудбалу одржаном 2000. године у Холандији и Белгији, изгубила је од Холандије са 6:1, док је на Светском првенству у фудбалу одржаном 2006. године у Немачкој изгубила од Аргентине са 6:0 и освојила последње место на првенству.

Надам се да овога пута медији и јавност неће правити превелику и непотребну еуфорију око учешћа на првенству, јер мислим да разлог неуспеха управо лежи у томе да се као и свему и овде претерује дајући огроман значај и очекујући нереалне резултате.

Објављено у Србија | Означено спорт, Србија, фудбал | Остави реаговање

Пораз демократије

Од Милан Динић 4. октобар 2009.

Резултат прекјучерашњег референдума у Ирској означио је још један пораз демократије. Неко ће рећи како пораз када су грађани сами одлучили о неком питању, а ствар је управо у томе што нису грађани сами одлучили.

Ево детаљнијег појашњења. Председници држава и влада чланица Европске уније усвојили су пре неколико година Европски устав, који би, између осталог, још више централизовао Европску унију, њено руководство још више удаљио од самих грађана Европске уније, умањио утицај држава чланица и повећао европску бирократију.

Тај устав је, као и друге важне ствари у Европској унији, требало да буде ратификован у свим државама чланицама. Ту се наишло на проблем, јер је у неким државама морао да се одржи референдум на коме би се сами грађани изјаснили да ли подржавају тај устав. Пошто су грађани видели да они од тог устава неће имати користи, на референдумима у Француској и Холандији устав није подржан, тако да је његово усвајање заустављено.

Да би избегла изјашњавање грађана о својим плановима, европска бирократија је преименовала устав у споразум, познат као Лисабонски по граду у коме је потписан, и рекла како он нема толики значај као раније планирани устав и да зато нема потребе за одржавањем референдума, већ да је довољно да се скупштине држава чланица изјасне о њему. Тиме би се у суштини дошло до тога да о ратификацији одлучују они исти који су споразум и направили, а то су руководства држава чланица.

Све се одвијало како су и планирали јер су скупштине гласале за споразум док захтеви грађана да се ипак гласа на референдуму одбијани.

Међутим, у једној земљи није било могуће избегнути одржавање референдума. Устав Ирске налаже да се о оваквим питањима изјасне грађани на непосредном гласању. И грађани, наравно, нису подржали споразум.

Одмах је кренула паљба по Ирцима. Оптуживани су како сви други грађани Уније морају да трпе због њих (иако у ствари те друге грађане нико није ни питао шта мисле о споразуму), како су се они економски развили због средстава која су уложена из фондова Уније а сада они неће даљи напредак исте (иако су та средства мала у односу на приватни капитал који је уложен у Ирску, пре свега из Сједињених Америчких Држава), како не могу они сада то да одбацују јер је то већ усвојено, итд.

На крају је референдум поново заказан и грађани су под притиском и под утицајем кампање, нажалост, ипак прихватили споразум.

Ту долазимо и до онога са почетка о поразу демократије. Она је поражена јер глас народа није поштован. Грађани су јасно рекли шта мисле о том питању, међутим то нико није поштовао и одмах је тражено да се поново гласа, са речима да је тај споразум већ усвојен и да је референдум само формалност. То у потпуности обесмишљава смисао непосредног изјашњавања грађана. Ако они само треба да потврде оно што је неко други донео, без права да то одбију, онда тај референдум није ни потребан и ми имамо облик тоталитаризма.

Тај облик тоталитаризма је још увек благ, али ко може да гарантује да он неће прерасти у неки тежи облик о коме знамо из историје? Да ли нам је заиста потребно да стварамо институције које ће гушити људску слободу, које ће бити на корист само малог броја одабраних, са центрима моћи удаљеним хиљадама километара од обичних грађана, којима они неће имати приступ и на које неће имати утицај?

Сви људи склони еврофанатизму треба да добро размисле да ли безусловна подршка евроинтеграцијама иде њима и будућим генерацијама на корист или штету и да ли тиме иду у светлу будућност или се враћају у мрачну прошлост.

Објављено у Политика, Свет | Означено , евроинтеграције, Европска унија, избори, нацизам | 2 реаговања

Европска Хрватска (2)

Од Милан Динић 27. септембар 2009.

Иако су случајеви где хрватски грађани испољавају мржњу према Србима свакодневни, неки ме ипак натерају да напишем о томе. Страначки медији још ређе причају о томе, мада се у последње време то мало променило. Да ли су Хрвати стварно претерали или је нешто друго у питању, тек овог лета су нас обавештавали о неколико напада на српске аутомобиле, о лекару који је одбио да лечи Србина, а прошле недеље имамо и најгласнији случај са градоначелником Сплита који је само јавно, на националној телевизији, рекао оно што већина хрвата мисли, а то је да су српска предузећа и зетови српске националности непожељни.

На све ово ја бих додао још један мали случај који сам сам приметио. Након пораза кошаркашке репрезентације Србије од Шпаније у финалу европског првенства, хрватско веб место index.hr је ту вест објавило под насловом „Шпањолска понизила Србију“. Наслов је убрзо промењен, но доказ о првобитном је остао у УРЛу странице, као и у наслову странице са коментарима на форуму.

Мени хрватска мржња и комплекс према Србима су разумљиви али оно што је спорно је да се Србија и српски народ упорно представљају као најгори и као извор свих проблема иако Срби најмање осећају и испољавају мржњу од свих (ако и има таквих осим плаћеничких организација које су наводно такве).

Објављено у Политика, Србија | Означено нацизам, Срби, Србија, усташе, Хрватска | 1 реаговање

« ПретходноСледеће »

Скорашњи чланци

  • Јутјуб на српском
  • Замало катастрофа
  • Православне цркве не користе грегоријански календар
  • Како једноставно користити прилагођена поља у Вордпресу
  • Признали да нису ништа урадили

Категорије

  • Блогосфера
  • Веб развој
  • Занимљиве везе
  • Занимљивости
  • Интернет
  • Лично
  • Некатегоризовано
  • Политика
  • Посао
  • Свакодневица
  • Свет
  • Србија
  • Телекомуникације
  • Укратко

Блоговник

  • Планета Србија
  • Мој блог на енглеском

Моја мрежна места

  • Cheap Web Hosting Catalog
  • Расадник „Анђелковић“
  • српски.биз
  • Мон Репос Сокобања

Власничка права © 2010 Милан Динић тачка Ком.

Покрећу Вордпрес и Hybrid.