Милан Динић тачка Ком

Пре скоро две године, дан након жреба за квалификације за светко фудбалско првентство, које ће се идуће године одржати у Јужноафричкој Републици, дао сам прогнозу да се репрезентација Србије неће пласирати на то првенство.

Вечерашња победа над Румунијом и тиме и прво место у групи које доноси директан пласман су оборили моју прогнозу.

Оно због чега сам ја и тада имао страх од пласмана је само учешће на првенству. На последња два велика такмичења на којима је учествовала, наша репрезентација, под именом Југославија и Србија и Црна Гора, није се прославила.

У оба случаја, квалификације је завршила са првим местом у групи и директним пласманом и у оба случаја доживела је убедљиве поразе. На Европском првенству у фудбалу одржаном 2000. године у Холандији и Белгији, изгубила је од Холандије са 6:1, док је на Светском првенству у фудбалу одржаном 2006. године у Немачкој изгубила од Аргентине са 6:0 и освојила последње место на првенству.

Надам се да овога пута медији и јавност неће правити превелику и непотребну еуфорију око учешћа на првенству, јер мислим да разлог неуспеха управо лежи у томе да се као и свему и овде претерује дајући огроман значај и очекујући нереалне резултате.

Ознаке:спорт, Србија, фудбал

Резултат прекјучерашњег референдума у Ирској означио је још један пораз демократије. Неко ће рећи како пораз када су грађани сами одлучили о неком питању, а ствар је управо у томе што нису грађани сами одлучили.

Ево детаљнијег појашњења. Председници држава и влада чланица Европске уније усвојили су пре неколико година Европски устав, који би, између осталог, још више централизовао Европску унију, њено руководство још више удаљио од самих грађана Европске уније, умањио утицај држава чланица и повећао европску бирократију.

Тај устав је, као и друге важне ствари у Европској унији, требало да буде ратификован у свим државама чланицама. Ту се наишло на проблем, јер је у неким државама морао да се одржи референдум на коме би се сами грађани изјаснили да ли подржавају тај устав. Пошто су грађани видели да они од тог устава неће имати користи, на референдумима у Француској и Холандији устав није подржан, тако да је његово усвајање заустављено.

Да би избегла изјашњавање грађана о својим плановима, европска бирократија је преименовала устав у споразум, познат као Лисабонски по граду у коме је потписан, и рекла како он нема толики значај као раније планирани устав и да зато нема потребе за одржавањем референдума, већ да је довољно да се скупштине држава чланица изјасне о њему. Тиме би се у суштини дошло до тога да о ратификацији одлучују они исти који су споразум и направили, а то су руководства држава чланица.

Све се одвијало како су и планирали јер су скупштине гласале за споразум док захтеви грађана да се ипак гласа на референдуму одбијани.

Међутим, у једној земљи није било могуће избегнути одржавање референдума. Устав Ирске налаже да се о оваквим питањима изјасне грађани на непосредном гласању. И грађани, наравно, нису подржали споразум.

Одмах је кренула паљба по Ирцима. Оптуживани су како сви други грађани Уније морају да трпе због њих (иако у ствари те друге грађане нико није ни питао шта мисле о споразуму), како су се они економски развили због средстава која су уложена из фондова Уније а сада они неће даљи напредак исте (иако су та средства мала у односу на приватни капитал који је уложен у Ирску, пре свега из Сједињених Америчких Држава), како не могу они сада то да одбацују јер је то већ усвојено, итд.

На крају је референдум поново заказан и грађани су под притиском и под утицајем кампање, нажалост, ипак прихватили споразум.

Ту долазимо и до онога са почетка о поразу демократије. Она је поражена јер глас народа није поштован. Грађани су јасно рекли шта мисле о том питању, међутим то нико није поштовао и одмах је тражено да се поново гласа, са речима да је тај споразум већ усвојен и да је референдум само формалност. То у потпуности обесмишљава смисао непосредног изјашњавања грађана. Ако они само треба да потврде оно што је неко други донео, без права да то одбију, онда тај референдум није ни потребан и ми имамо облик тоталитаризма.

Тај облик тоталитаризма је још увек благ, али ко може да гарантује да он неће прерасти у неки тежи облик о коме знамо из историје? Да ли нам је заиста потребно да стварамо институције које ће гушити људску слободу, које ће бити на корист само малог броја одабраних, са центрима моћи удаљеним хиљадама километара од обичних грађана, којима они неће имати приступ и на које неће имати утицај?

Сви људи склони еврофанатизму треба да добро размисле да ли безусловна подршка евроинтеграцијама иде њима и будућим генерацијама на корист или штету и да ли тиме иду у светлу будућност или се враћају у мрачну прошлост.

Ознаке:, евроинтеграције, Европска унија, избори, нацизам

Иако су случајеви где хрватски грађани испољавају мржњу према Србима свакодневни, неки ме ипак натерају да напишем о томе. Страначки медији још ређе причају о томе, мада се у последње време то мало променило. Да ли су Хрвати стварно претерали или је нешто друго у питању, тек овог лета су нас обавештавали о неколико напада на српске аутомобиле, о лекару који је одбио да лечи Србина, а прошле недеље имамо и најгласнији случај са градоначелником Сплита који је само јавно, на националној телевизији, рекао оно што већина хрвата мисли, а то је да су српска предузећа и зетови српске националности непожељни.

На све ово ја бих додао још један мали случај који сам сам приметио. Након пораза кошаркашке репрезентације Србије од Шпаније у финалу европског првенства, хрватско веб место index.hr је ту вест објавило под насловом „Шпањолска понизила Србију“. Наслов је убрзо промењен, но доказ о првобитном је остао у УРЛу странице, као и у наслову странице са коментарима на форуму.

Мени хрватска мржња и комплекс према Србима су разумљиви али оно што је спорно је да се Србија и српски народ упорно представљају као најгори и као извор свих проблема иако Срби најмање осећају и испољавају мржњу од свих (ако и има таквих осим плаћеничких организација које су наводно такве).

Ознаке:нацизам, Срби, Србија, усташе, Хрватска

Са великим задовољством могу да објавим да је сервис за прављење блогова WordPress.com од сада доступан и на српском језику. Постојећи корисници као и будући корисници које занима како да ово користе на латиници, молим да читате на даље да бисте сазнали више.

Прво морам да направим појашњење између језика корисничког сучеља и језика блога.

Језик блога би требало да буде онај језик којим је писан блог. Он се намешта на страници са општим подешавањима сваког појединачног блога. Зашто је битно да ваш језик блога буде српски, ако на српском пишете на свом блогу? Изабрани језик ће казивати претраживачима и другим сервисима на ком је језику ваш блог па ће се тиме и странице блога боље рангирати у локализованим издањима претраживача, што ће донети и већи број читалаца.

Други вид промоције је уграђен у сам WordPress.com. На локализованим почетним страницама, као и на локализованим страницама ознака, популарних блогова, чланака, у везама на контролној табли итд, ваш блог се може појавити само ако је за језик блога изабран управо језик те локалне странице. Тако ако се, на пример, за језик блога изабере енглески, он се неће појављивати на страници sr.wordpress.com и другим горенаведеним страницама које промовишу блогове са WordPress.com-а.

На крају остају и поруке које се појављују на самим страницама блога. Као пример може се навести образац за остављање коментара на чланцима. Типичан образац са енглеским језиком има следећа поља: Your Name, Your e-mail address, Your website, Notify me of follow-up comments via e-mail, Submit. За посетилаца који не зна енглески, а за кога је могуће да се нађе на блогу који је на српском, ово може да представља проблем. Да не говоримо о другим порукама које могу да се појављују (користећи исти пример одозго: рецимо да посетилац не попуни нека поља како треба и изађе му порука са грешком а он не зна шта значи итд).

Зато је важно да уколико пишете на српском (било ћирилицом или латиницом), изаберете српски као језик блога. Уколико пишете латиницом, или ако желите корисничко сучеље на латиници, након што изаберете српски потребно је да сачувате подешавања а након тога ће вам се појавити кутијица „Користи латинично писмо за текст на блогу“ коју треба да штиклирате и да поново сачувате подешавања. Након тога, на предњем делу блога (делу који је јаван и видљив посетиоцима) поруке система ће се приказивати на латиничном писму, тако да се на страницама неће појављивати и латиница и ћирилица.

WordPress.com на латиници

Језик корисничког сучеља је језик административног дела WordPress.com-а. Он се користи за све поруке на управљачком делу WordPress.com-а, тј. на делу који се појављује када се пријавите (контролна табла, писање, уређивање, подешавања).

Српски језик на латиничном писму ће се на овом делу приказивати само ако користите управљачки део на свом поддомену/домену (нпр. http://mojblog.wordpress.com/wp-admin/ или http://mojblog.com/wp-admin/ ), не и на управљачком сучељу на http://dashboard.wordpress.com/ . Приказ на латиничном писму омогућујете као што је наведено у опису и слици изнад. Нажалост, за сада на делу http://dashboard.wordpress.com/ није могуће изабрати латинично писмо што значи да ће се све поруке појављивати на српској ћирилици. Међутим, уколико желите можете да промените ово у неки други језик (на пример енглески) на страници свог профила. Променом језика корисничког сучеља неће се променити и језик блога. Ви за сваки случај можете проверити да ли се језик блога променио на страници са општим подешавањима.

Знам да се ово решење можда неће допасти свим корисницима који користе латинично писмо, али тренутно је ово могуће извести само на овај начин. Морам да напоменем да је на моју молбу само за српски језик и направљено ово решење са латиничним писмом у језику блога. Особље WordPress.com-а ми је изашло у сусрет и направило ову посебну могућност, на чему им се ја захваљујем. Мора се имати у виду да је проблем са писмима јединствен случај са српским језиком, па нема много маневарског простора за прављење одговарајућих решења.

О самом преводу

Превод је заснован на преводу класичног WordPress-а који ја одржавам више од годину и по дана. По мом мишљењу, тај превод је направио задовољавајуће резултате па сам зато и решио да тај превод допуним са изразима који се појављују само у WordPress.com-у да би домаћи корисници могли и ову услугу могли лакше да користе. Ово је веома обиман превод и садржи преко пет и по хиљада преведених ниски. У преводу је укључена и локализација појединих ствари које су специфичне за језике (нпр. облик времена и датума). Ја сам рад на овом преводу доста раније завршио али сам чекао са објављивањем док управници WordPress.com-а не омогуће приказивање превода и на латиници. Данас су ми се јавили да је све спремно и превод је почео да се приказује.

Неке ниске су остале непреведене јер из техничких разлога нисам никако могао да их преведем (нпр. због тога што не знам у ком се значењу појављују, а да би се појавиле обично је потребно извршити неку специфичну радњу коју никако нисам могао да симулирам), а неке нису преведене јер су се недавно појавиле тако да ја још увек их нисам ажурирао у свом преводу. Такође су могуће и одређене грешке у преведеним нискама (било грешке у куцању, било грешке у погрешном значењу).

Најчешће грешке ће се приказивати на предњем, видљивом, јавном делу блога, а грешке су због тога што има доста тема а све оне имају различите поруке које се појављују и које није лако превести без претходног виђења у реалној ситуацији.

Зато молим све кориснике да уочене грешке пријаве овде у коментарима како би могле бити исправљене. Уколико је могуће, молим вас да направите слику екрана са појавом поруке, као и адресу странице на којој се појављује (са описом претходно изведене радње). Ја ћу се потрудити да те грешке исправим приликом ажурирања превода.

Наравно, можете написати и било које друге сугестије, критике. реакције поводом локализације, било позитивне или негативне, ја ћу их радо прочитати.

Ознаке:WordPress.com, ћирилица, вордпрес, превод, српски, српски језик, српски превод

Јуче поподне почела је да пада кишица, и након неколико минута, истовремено грејало сунце. Иако ово није ретка појава у последње време код мене, јуче је била једна разлика — на небу се појавила дуга.

Не могу да се сетим да сам је виђао последњих година, а ова је баш била велика, тако да сам је сликао да то забележим. Слика је направљена телефоном тако да није неког квалитета. Направио слике и дигиталним фотоапаратом које би требало да су квалитетније, али не могу сада да их пребацим на рачунар због лошег решења пребацивања слика Кодакових апарата (о томе неки други пут); надам се да касније нећу да заборавим да то урадим.

Дуга на небу изнад Великог Шиљеговца

Ознаке:дуга, слике