24. децембар 2010.
Желео бих да читаоцима представим своје негативно искуство са Пост експресом (одељком Пошта Србије за брзу доставу пошиљки, од врата до врата), како би видели о како се неозбиљној услузи ради.
Оно што је најгоре у целој причи је то да ја у ствари нисам (срећом) ни послао пошиљку.
Прича почиње тако што сам јутрос морао да пошаљем пакет за Београд курирском службом. Из неког разлога, одлучих се да прво позовем Пост експрес (кога иначе нисам до сада користио) без неке детаљније провере (бејах у журби).
Приликом позива, брзо сам добио госпођу којој сам могао да изнесем своје податке и када сам рекао своју адресу, она ми рече да одатле не могу да преузму пакет али да га ја могу однети у пошту у свом месту одакле ће он ићи по уобичајеној процедури.
Као што рекох, био сам у журби па сам рачунао боље да то ја тамо предам него да зовем друге службе које данас можда неће моћи да дођу или да их евентуално чекам неко дуже време.
И ја одем у пошту где видим да је она закључана иако није време за паузу. Чекам десетак минута и појави се радник који ме тек после мерења пакета пита шта с њим. Када му ја кажем он поче (скоро па викајући) да ми говори да одатле не може да се шаље брзом доставом већ само из града.
И тако испаде да сам узалуд губио време када уопште и не може одатле да се пошаље.
Поента приче је да запослени у горенаведеном предузећу потпуно неозбиљно схватају свој рад па тако и својим потенцијалним клијентима дају потпуно нетачне информације које могу проузроковати штету клијенту.
Зато се надам да ће овај чланак одвратити друге потецијалне клијенте од коришћења њихових услуга јер ко зна шта све тек можемо очекивати са послатим пошиљкама. Такође се надам да и Дејли експрес неће заслужити негативан публицитет.
Објављено у Лично, Свакодневица, Србија | Означено лоша услуга, негативан публицитет, Србија |
15. децембар 2010.
Као што сам већ рекао, случајеви испољавања мржње хрватских грађана према Србима су свакодневни али понекад ипак заслужују да их споменем.
Само два дана након што су каменовали аутобус са играчима Партизана, данас су каменовали па и запалили аутобус навијача грчког ПАОК-а. Разлог за други напад је јасан, навијачи ПАОК-а су побратими са навијачима Партизана.
То довољно говори и о опседнутости Хрвата Србима, толико далеко су спремни да иду да ће чак и друге напасти само зато што су ови пријатељи са Србима.
Па ипак, и даље су Срби ти који су дивљаци и који су криви за све и који заувек морају да сносе последице, док су ови други прави Европљани, жртве, и они који би требало да буду награђени.
Ако сте већ дошли довде, онда би требало да прочитате најбољи текст написан на ову тему: Срби су нама к’о чаша коњака.
Објављено у Политика, Србија | Означено нацизам, Срби, Србија, усташе, Хрватска |
3. новембар 2010.
Ја опет осетих земљотрес. Само овога пута сам у 2 по поноћи био у кревету и осетио како се љуља (а живим у кући, у приземљу).
Е да, морам коначно да отворим налог на Твитеру, што рече неко, не могу да верујем колико има Твитераша, стотине објава за само неколико минута.
Објављено у Лично, Србија, Укратко | Означено земљотрес, Србија, Твитер |
26. август 2010.
YouTube.com, најпопуларније веб место за дељење видео записа, од данас је доступно и на српском језику. Уколико у свом прегледачу веба имате одабран српски језик као омиљени језик за приказ страна, вама ће се одмах све странице приказивати са корисничким сучељем на српском. Уколико вам је сучеље и даље на неком другом језику, идите на дно странице и одаберите српски из списка подржаних језика.
Оно што је једино остало нелокализовано је прегледач видео записа који је и даље на енглеском, али изгледа да је овај прегледач и у другим локализованим издањима непреведен.
Хвала Гуглу на томе што се више труди да очува српски језик и писмо од самих Срба.
Објављено у Интернет | Означено Јутјуб, ћирилица, Гугл, превод, српски језик, српски превод |