Како јавља б92, имамо још један пример зашто у српском језику треба користити српско ћирилично писмо.

Иако ће брзоплета и наивна особа рећи како ћирилица не би решила овај проблем, истина је да би а ево и како:

Проблем са латиницом и српским језком је у томе што се у српском не користи изворно латинично писмо које се користи у енглеском језику, већ се користи изведено латинично писмо Гајица, које се разликује од изворне латинице у томе што има нека слова која ова нема (Ć, Č, Đ, Š, Ž) и нема нека слова које ова има (Q, W, Y).

То доводи до проблема тако што људи не увиђају разлику између два писма и почињу да их мешају или да користе само изворну латиницу. Тако долази и до не бриге да ли на тастатури има посебних латиничних слова и сл, а све то због тренутне хегемоније енглескох језика

Мешање између српске ћирилице и других ћириличних писама се уопште не јавља пре свега зато што нема никаквог утицаја других језика који користе ћирилицу. Чак и када је руски језик имао највећу присутност у време титоизма, до мешања није долазило.

Дакле, коришћењем ћирилице у српском језику ви користите српску ћирилицу и нећете нити изоставити нити додати неко слово.

Какве све ово везе има са темом? Па када бисмо имали српску ћирилицу на преносивим телефонима, ми бисмо је заиста имали, тј. имали бисмо сва слова и не бисмо имали привид подршке за њу као што имамо са латиницом. Људима се само чини да латинице има али у ствари то није „наша“.

И пошто бисмо имали српску ћирилицу на телефонима ми бисмо увек могли да пошаљемо поруку са регистарском таблицом која садржи било које ћирилично слово.

Е сад, већ чујем ово: па како ћемо у Европу са ћириличним таблицама, кад цео свет користи латиницу?! Прво, ни Европа ни свет не користе само латиницу. Друго, у Европској унији ћириличне таблице су већ у употреби.

Да разјасним, ја лично сматрам да на таблици треба да се налазе само слова која изгледају исто и у српском ћириличном и у латиничном писму, као што је то већ пракса у Бугарској, Русији или Босни и Херцеговини, и да не треба да постоје географске одреднице као што је то већ пракса у Шведској или Босни и Херцеговини.

За крај, за београдцентрике, нису од првог јануара почеле да се издају таблице са „нашим“ латиничним словима, ми у Крушевцу их имамо већ неколико деценија.

Мада у ствари не знам зашто то споменух, ипак је ово неистражена копнена маса јужно од Београда.

Само два дана након што су каменовали аутобус са играчима Партизана, данас су каменовали па и запалили аутобус навијача грчког ПАОК-а. Разлог за други напад је јасан, навијачи ПАОК-а су побратими са навијачима Партизана.

То довољно говори и о опседнутости Хрвата Србима, толико далеко су спремни да иду да ће чак и друге напасти само зато што су ови пријатељи са Србима.

Па ипак, и даље су Срби ти који су дивљаци и који су криви за све и који заувек морају да сносе последице, док су ови други прави Европљани, жртве, и они који би требало да буду награђени.

Ако сте већ дошли довде, онда би требало да прочитате најбољи текст написан на ову тему: Срби су нама к’о чаша коњака.

На све ово ја бих додао још један мали случај који сам сам приметио. Након пораза кошаркашке репрезентације Србије од Шпаније у финалу европског првенства, хрватско веб место index.hr је ту вест објавило под насловом „Шпањолска понизила Србију“. Наслов је убрзо промењен, но доказ о првобитном је остао у УРЛу странице, као и у наслову странице са коментарима на форуму.

Мени хрватска мржња и комплекс према Србима су разумљиви али оно што је спорно је да се Србија и српски народ упорно представљају као најгори и као извор свих проблема иако Срби најмање осећају и испољавају мржњу од свих (ако и има таквих осим плаћеничких организација које су наводно такве).

Ваљда више ништа и не може да нас изненади у овој држави. Занимљиво је да нисам нашао ни на један текст на мрежи о овоме, осим овог у коме родитељи у једној зрењанинској школи изражавају забринутост због боја присутних у „кинеским“ уџбеницима.

Данас код нас стиже све и свашта из Кине. Пре две-три године гледао сам репортажу на телевизији како су неки каменоресци у Србији почели да увозе готове надгробне споменике из Кине; остало је да се овде само уклешу подаци о покојнику. Рекоше тада ти привредници како су ти споменици много јефтинији него да се овде купи камен и обради.

Све ово је доказ да је данашња економија и трговина глобална и да удаљеност двају места није пресудна у међусобној купопродаји. Тако приче једне групе еврофанатика да нама по сваку цену главни трговински партер треба да буде Европска унија а не, рецимо, Русија због близине (као, за оно што нам треба увек се обратимо првом комшији) немају основу. Прво, јер је управо увоз из Кине доказ да ако је нека држава доста удаљена не значи да њена роба није конкурента. Претпостављам да су потребне недеље да би неки производ стигао са Далеког истока, па је опет његова цена најповољнија. Друго, то што је неко први комшија не значи да је он и најбољи пријатељ, чак шта више са њиме односи могу бити много гори него са онима који живе даље од нас (случај посебно чест у Србији).

Дакле, не мора вама најближе тржиште да буде и најбоље за вас, физичка удаљеност је само један од чинилаца који одређују успешну продају. Треба тражити оно тржиште где највише чинилаца иду вама у корист.

На телевизији сам гледао прилог на коме су били приказани и снимци са концерта и изгледа запрепашћујуће слика где доста младих девојака из свег гласа скандира „Убиј, убиј, убиј Србина“.

Наравно, нико се овде није огласио поводом овог догађаја, посебно не изненађује то да се нису огласили они који су правили огромну буку када су неколико домаћих идиота са нацистичким идејама правили неке инциденте, али то треба да разумемо, ипак је опасније када се појави неколико болесника него стотинак хиљада таквих.

Занимљиво је да се то десило дан пре него што је у Загребу одржана Велика скупштина Српског народног већа на којој је присуствовао и Стјепан Месић (исти онај Месић који је рекао да је Хрватска два пута победила у Другом светском рату), а такође и то да је концерт одражан под покровитељством града Загреба. Концерту су присуствовали припадници политичког и глумачког живота Хрватске.

Томпсону је због својих нацистичких иступа забрањено наступање у више држава. Неке од песама са његовог репертоара су и „Јасеновац и Градишка Стара“ (Јасеновац и Градишка Стара, / То је кућа Максових месара. / У Чапљини клаоница била, / Много Срба Неретва носила. / Ој Неретво теци ми на страну, / Носи Србе плавоме Јадрану), „Усташе Јуре и Бобан“ (Ој Усташе браћо мила, дубока је вода Дрина. / Дрину треба прегазити, и Србију запалити), „Бјеж’те псине преко Дрине“ итд.

Републичка изборна комисија одлучила је у уторак увече да други круг избора за председника Србије буде поновљен на једном изборном месту у Општини Бољевац.

Избори ће на бирачком месту у Месној заједници Добро поље у Општини Бољевац, где је у бирачки списак уписано 362 бирача, поново ће бити одржани 12. фебруара, због чега ће бити одложено објављивање коначних резултата избора.

Приговор је поднео грађанин Славољуб Митровић из Доброг поља, који је навео да је бирач Ратомир Лазаревић у недељу гласао са личном картом чија је важност истекла 6. јануара, а као доказ приложена је фотокопија личне карте.

Још трагикомедије.

Пошто мислим да је већ све речено у тексту „Политике“ и у коментарима на њега, пренећу овде текст у целости, као и неке коментаре, а занимљиве делове ћу подебљати.

Ћирилица на заједничкој европској валути је „историјска победа“, кажу у Софији. – Очекује се нови дизајн банкнота евра

Софија, октобра – Вест која је у четвртак увече стигла са самита Европске уније у Лисабону дочекана је у Бугарској као историјска победа – назив јединствене европске валуте од сада ће у свим преводима докумената ЕУ на бугарски језик бити „евро“, а не „еуро“, како су тражиле Европска централна банка (ЕЦБ) и правна дирекција Европске комисије.

Сазнавши да је врх 27 држава Уније прихватио захтев Бугарске, министар за државну администрацију Николај Василев послао је новинарима које познаје поруку: „Срећан нам евро! Победили смо. И нека га имамо у што већим количинама!“

Бугари се поносе што су у ЕУ, како кажу, „унели треће писмо“, после латинице и грчког алфабета, и спремају се за не тако далеки дан када ће на свим банкнотама уз та два писма стајати и ћирилица. „Више од 220 милиона људи у десет држава чита и пише ћирилицом и они су сада поносни, јер је наша азбука на једној од најјачих валута на свету“, каже министар Василев.

Спор око „евра” и „еура” до јавности је стигао кад је Софија запретила да неће потписати Споразум о стабилизацији и придруживању Црне Горе са ЕУ ако се из бугарског превода тог уговора не избаци реч „еуро”, како Црногорци називају ову валуту. Проблем је потом назван „лингвистичко-техничким”, Подгорица је добила споразум, а Бугарска неколико дана касније и званичну одлуку да може да пише „евро”.

„Ово питање нема везе са Црном Гором, већ са Европском комисијом и Европском централном банком“, објашњава заменик министра спољних послова Бугарске Љубомир Кјучуков. „Ми инсистирамо да се ћирилицом – новим писмом Европске уније – пише „евро“, онако како се и пише на бугарском. Тако је написано и у нашем уговору о приступању ЕУ, па тражимо само да се не мења оно што је договорено.

Европска централна банка и правна дирекција Европске комисије инсистирају да се пише „еуро“ – њихов став је да је европска валута јединствена и да и њен назив треба да буде јединствен. Али сада се и у земљама које пишу „еуро“ латиницом, то име изговара другачије – Немци кажу „ојро“, Ирци „јуро“. Зато ми сматрамо да облик „евро“ није ни требало да буде проблем“, додаје Кјучуков у разговору са групом новинара из Београда и закључује да ће све земље у којима се користи ћирилица моћи да користе облик „евро“ кад буду улазиле у ЕУ.

Грађани Бугарске у анкетама кажу да су поносни на овај велики успех, али у земљи у којој је просечна плата око 170 евра и у којој учитељи и васпитачи у вртићима штрајкују већ скоро два месеца, има и битнијих ствари од борбе за ћирилицу. Пензионерка Дијана Нинкова (69) за дневник „Стандарт“ каже: „Мени ништа не значи како се пише евро, али то је добро за Бугарску, јер јој се повећава ауторитет“.

Ова земља планира да европском валутом замени национални лев до 2010. године, а Европска централна банка треба да направи нови дизајн банкнота на којима ће писати „евро“ на сва три званична писма ЕУ.

Србин Србиновић :
Шта рећи! Неком је толико стало до свог писма, а нама је свеједно дал је Juha или Супа (ако је од Podravke) или дал је Mercator ili Меркатор и Turbo Limač, само да није српско, јер је то, сачувај Боже и саклони, Мисим, Значи… Bугари да нам деле лекције, Дно дна! П.С. А можда се побуне тзв. Nevladine Organizmacije, па прогурају забрану на то у европском парламенту, тобоже вређа права Лапонаца који не пишу ниједним писмом, па укину Евро или траже да се трампа врши јеленским роговима…

Михајло Дробњаковић
Свака част браћи Бугарима.Они знају како се брани национални идентитет и у европским интеграцијама. Они нам уједно и доказују да се и са ћирилицом може у Европску Унију. Једино то изгледа није јасно распамећеној Србији где пола српске владе говори „еуро“ на челу са капиталним министром родом из Чачка.

ccaterpillar
Било ме је срамота док сам читао овај текст, људи су се изборили да се њихово писмо нађе на једној од најјачих светских валута, а ми нисмо способни да се изборимо да се наше писмо користи у нашој земљи за наше потребе…

Твртко
Знам само да се ми никад не би ни борили за ову ствар никад не би ни борили. Честитам Бугарима, изборили су се и за нас само што ми то не знамо.

Хвала вам, браћо!