Европска унија је представљена као решење свих наших проблема, као рај на Земљи у коме нема политичких, економских и друштвених проблема, где је све сређено, или још боље речено — савршено.

Сво ово време стварност је показивала да није баш све тако сјајно али то никако није потврђивано од стране еврофанатика нити пропагандне машинерије. Више пута сам долазио у искушење да документујем неке од ствари које разбијају илузију о Европи, не толико да бих променио нечије мишљење (што је у ствари немогуће), већ чисто да би негде постојало какво-такво место које ће имати другачији, стваран поглед на ову тему.

Никада те идеје нисам спровео у дело, али сада ипак морам да поделим са другима неке слике из стварног живота Евопске уније. У наредна два видео записа и пренесеној вести, може се видети како изгледа европска демократија, владавина закона, некорумпираност, слобода медија, и има ли у ствари разлике између онога што ми већ имамо овде и онога што нас чека у Европи.

Британски парламент трећи пут за свега неколико месеци потреса скандал у који су уплетени посланици и њихове малверзације са наплатом фиктивних фактура, пишу острвски медији. Суд у Лондону је бившем члану Парламента из редова Лабуристичке партије Џиму Девину изрекао затворску казну у трајању од 16 месеци због одобравања исплате око 8.400 фунти, иако за то није био надлежан.

Јавност и даље памти случај његовог колеге из посланичке клупе Дејвида Чејтора који је због истог прекршаја иза решетака добио 18 месеци, а чека се епилог судског процеса у коме се за проневеру суди лорду Џону Тејлору, члану Горњег дома Парламента.

Суд у Лондону је Девина прогласио кривим због слања лажних предрачуна за трошкове чишћења и штампања у 2008. и 2009. години у укупном износу од 8.385 фунти. Судија је, образлажући пресуду, навео да послови чишћења и одржавања нису уопште били урађени, а да су фактуре за трошкове штампања биле „потпуно фантомске”. Он је додао да је Девин ове преступе починио усред буре коју су у јавности изазвале малверзације његових колега посланика и да му је и те како био познат бес који су у јавности они изазвали.

У току суђења Џим Девин је покушао да пребаци кривицу на своју бившу шефицу кабинета Мерион Кинли тврдећи да је себи исплатила више од 5.000 фунти без његовог одобрења.

„Поред свега што ми је урадио у последњих неколико година, не могу рећи да уживам што је завршио у затвору. Драго ми је да су порота и судија прозрели његове лажи, али мислим да је прилично тужно и патетично да човек његове интелигенције и година заврши иза решетака због пуке похлепе, глупости и ароганције”, рекла је Кинлијева.

Она је, иначе, прошле године на суду добила спор против Девина због нефер отпуштања на конто чега јој је исплаћена одштета од 35.000 фунти.

„Што се мене тиче, у том тренутку сам мислила да је све завршено, али онда сам сазнала да покушава мене да окриви за своје мутне радње. У време извршења малверзација већ месецима нисам радила у његовом кабинету”, каже Мерион Кинли и додаје да је Девин пре уласка у Парламент, док је био само један од званичника шкотских синдикалаца, био уважен члан друштва, али да је касније „алкохол учинио своје”.

На суђењу се појавила и Линда Четвин, још једна бивша Девинова сарадница, која је потврдила да јој је некадашњи шеф упућивао „љигаве” коментаре и да је сматрао да „може да се извуче шта год да уради” само због тога што је био члан Парламента. Портпарол Лабуристичке партије је саопштио да је Девин одмах по изрицању казне избачен из странке.

Још један члан ове странке је ушао у историју као први посланик који је осуђен због скандала који је 2009. године потресао британски политички систем, а због лажног приказивања трошкова је у затвору завршио на 18 месеци.

Лорд Џон Тејлор од Ворвика, из редова Конзервативне партије, још је један члан Парламента, и то из Дома лордова, који је проглашен кривим за малверзације и чека изрицање казне.

(извор)

Како јавља б92, имамо још један пример зашто у српском језику треба користити српско ћирилично писмо.

Иако ће брзоплета и наивна особа рећи како ћирилица не би решила овај проблем, истина је да би а ево и како:

Проблем са латиницом и српским језком је у томе што се у српском не користи изворно латинично писмо које се користи у енглеском језику, већ се користи изведено латинично писмо Гајица, које се разликује од изворне латинице у томе што има нека слова која ова нема (Ć, Č, Đ, Š, Ž) и нема нека слова које ова има (Q, W, Y).

То доводи до проблема тако што људи не увиђају разлику између два писма и почињу да их мешају или да користе само изворну латиницу. Тако долази и до не бриге да ли на тастатури има посебних латиничних слова и сл, а све то због тренутне хегемоније енглескох језика

Мешање између српске ћирилице и других ћириличних писама се уопште не јавља пре свега зато што нема никаквог утицаја других језика који користе ћирилицу. Чак и када је руски језик имао највећу присутност у време титоизма, до мешања није долазило.

Дакле, коришћењем ћирилице у српском језику ви користите српску ћирилицу и нећете нити изоставити нити додати неко слово.

Какве све ово везе има са темом? Па када бисмо имали српску ћирилицу на преносивим телефонима, ми бисмо је заиста имали, тј. имали бисмо сва слова и не бисмо имали привид подршке за њу као што имамо са латиницом. Људима се само чини да латинице има али у ствари то није „наша“.

И пошто бисмо имали српску ћирилицу на телефонима ми бисмо увек могли да пошаљемо поруку са регистарском таблицом која садржи било које ћирилично слово.

Е сад, већ чујем ово: па како ћемо у Европу са ћириличним таблицама, кад цео свет користи латиницу?! Прво, ни Европа ни свет не користе само латиницу. Друго, у Европској унији ћириличне таблице су већ у употреби.

Да разјасним, ја лично сматрам да на таблици треба да се налазе само слова која изгледају исто и у српском ћириличном и у латиничном писму, као што је то већ пракса у Бугарској, Русији или Босни и Херцеговини, и да не треба да постоје географске одреднице као што је то већ пракса у Шведској или Босни и Херцеговини.

За крај, за београдцентрике, нису од првог јануара почеле да се издају таблице са „нашим“ латиничним словима, ми у Крушевцу их имамо већ неколико деценија.

Мада у ствари не знам зашто то споменух, ипак је ово неистражена копнена маса јужно од Београда.

Оно што је најгоре у целој причи је то да ја у ствари нисам (срећом) ни послао пошиљку.

Прича почиње тако што сам јутрос морао да пошаљем пакет за Београд курирском службом. Из неког разлога, одлучих се да прво позовем Пост експрес (кога иначе нисам до сада користио) без неке детаљније провере (бејах у журби).

Приликом позива, брзо сам добио госпођу којој сам могао да изнесем своје податке и када сам рекао своју адресу, она ми рече да одатле не могу да преузму пакет али да га ја могу однети у пошту у свом месту одакле ће он ићи по уобичајеној процедури.

Као што рекох, био сам у журби па сам рачунао боље да то ја тамо предам него да зовем друге службе које данас можда неће моћи да дођу или да их евентуално чекам неко дуже време.

И ја одем у пошту где видим да је она закључана иако није време за паузу. Чекам десетак минута и појави се радник који ме тек после мерења пакета пита шта с њим. Када му ја кажем он поче (скоро па викајући) да ми говори да одатле не може да се шаље брзом доставом већ само из града.

И тако испаде да сам узалуд губио време када уопште и не може одатле да се пошаље.

Поента приче је да запослени у горенаведеном предузећу потпуно неозбиљно схватају свој рад па тако и својим потенцијалним клијентима дају потпуно нетачне информације које могу проузроковати штету клијенту.

Зато се надам да ће овај чланак одвратити друге потецијалне клијенте од коришћења њихових услуга јер ко зна шта све тек можемо очекивати са послатим пошиљкама. Такође се надам да и Дејли експрес неће заслужити негативан публицитет.

Само два дана након што су каменовали аутобус са играчима Партизана, данас су каменовали па и запалили аутобус навијача грчког ПАОК-а. Разлог за други напад је јасан, навијачи ПАОК-а су побратими са навијачима Партизана.

То довољно говори и о опседнутости Хрвата Србима, толико далеко су спремни да иду да ће чак и друге напасти само зато што су ови пријатељи са Србима.

Па ипак, и даље су Срби ти који су дивљаци и који су криви за све и који заувек морају да сносе последице, док су ови други прави Европљани, жртве, и они који би требало да буду награђени.

Ако сте већ дошли довде, онда би требало да прочитате најбољи текст написан на ову тему: Срби су нама к’о чаша коњака.

Е да, морам коначно да отворим налог на Твитеру, што рече неко, не могу да верујем колико има Твитераша, стотине објава за само неколико минута.

Оно због чега сам ја и тада имао страх од пласмана је само учешће на првенству.

…

Надам се да овога пута медији и јавност неће правити превелику и непотребну еуфорију око учешћа на првенству, јер мислим да разлог неуспеха управо лежи у томе да се као и свему и овде претерује дајући огроман значај и очекујући нереалне резултате.

Нажалост, поново је направљена еуфорија, додуше мања него раније пре првенства, али ипак велика након победе над Немачком (нпр. победа над Аустралијом и прво место у групи су била готова ствар, па се коментатор на утакмици у групи са којом се наша група укрштала говорио како је боље да ипак будемо други како би избегли Енглезе; председник фудбалског савеза Караџић рекао је да су планирали пролазак у четвртфинале).

Да се не лажемо, наши су слабо играли и нису заслужили да прођу даље. Чак је мало фалило и за пораз од Немачке (коментар особе која није гледала прво полувреме те утакмице на крају: „Немци су имали играча мање?!“). Добра анализа је на крају дата у „Е-новинама“ (иако иначе се не слажем са њиховом политиком).

Оно што ипак желим на крају да истакнем је разлог неуспеха и репрезентације и нас као друштва и државе уопштено. То је умишљање да смо ми изабрани народ и да смо посебни у односу на друге (ово у ствари и јесте тачно, али на други начин од општеприхваћеног). Свеприсутна је ароганиција и потцењивање сваког другог. Најбоље се то огледа на примеру фудбалске репрезентације Новог Зеланда. Испод ћу цитирати коментаре наком првог и другог сусрета Новог Зеланда са Бахреином у баражу за пласман на светско првенство. Да подсетим да је Нови Зеланд победио Србију, остао непоражен на светском првенству (можда ће до краја остати само једина или једна од две непоражене екипе) и да се у групи нашао испред светског шампиона Италије. Пратио сам све три њихове утакмице и здушно навијао за њих пошто су заиста били отписани. Жао ми је што се због сумњивих голова (један> из офсајда, други после пенала за глуму) нису пласирали.

Dajte nam Zeland da se igramo

dobnro bi bilo da su sa nama u grupi…..hehe

Vreme je da i mi nekome uvalimo 6 komada

Oni tri pasa ne mogu da povezu,Krasic bi ih sam pobedio…

E sad da ih izvučemo iz četvrtog šešira pa da padne petarda na SP!

e,sa njima bi bilo dobro da se padnemo u grupu na svetsom prvenstvu,jr im najbolji igraci igraju u Cempionshipu,a i nemaju kvalitet kao nasa selekcija,tako da protiv njih ne bi trebalo da imamo nikakvih problema.

dodjite u nasu drupu slobodno!!!

Bilo bi lepo da budu u našoj grupi… Uz svo poštovanje Zelanđanima,smatram da bi nam ipak tri boda bila zagarantovana.

Dajte nam njih u grupu!!!

Eh kada bi nam ovi bili u grupi…. Divota jedna…

Drago mi je sto se Novi Zeland plasirao, jos kad bi bili sa nama u grupi

Evo jedne ekipe koja je pozeljna u grupi…

Dajte Zeland da se igramo, igramo, igramooo…

Jao kad bi nam se oni pali u grupi….

Dajte njih sa nama u grupi

Moze Novi Zeland u grupu sa nama, moze , moze.

Како би било добро њих извући, једном петардом би излечили аргентинско-холандске комплексе.

Samo da budu sa nama u grupi!

Odlicno dajte njih, Bosnu, s.koreju, honduras, pa da idemo makar do polufinala!

Ae da navucemo ovaj kivi u nasu grupu! Da se lepo osvezimo!

Novi Zeland je raspad od ekipe… nadam se da cemo ih izvuci u grupi da ih napunimo. Zivim u Australiji i mogu vam reci da su osim stopera Nelsen-a (Blackburn) i spica Smeltz-a (Gold Coast, Australijska liga) igraci ispod proseka Jelen Superlige!

Molim te Boze daj nam N.Zeland na SP!!!Zamislite da budemo u grupi sa:J. Afrikom,N.Zelandom i Hondurasom,ali imam neki osecaj da cemo u grupi biti sa:Francuskom,Australijom i Ganom,ali daj boze da ne budemo…

Ниједна православна црква никада није прихватила нити ће вероватно икада прихватити грегоријански календар. Грчка, румунска, бугарска и друге мање помесне цркве које данас прослављају други дан Божића користе Реформисани или Ревидирани јулијански календар, још познатији као Нови календар, а у Србији познат и као Миланковићев календар.

Овај календар направио је Милутин Миланковић на претходном раду Максима Трпковића и у име Српске православне цркве га представио на Свеправославном конгресу у Цариграду 1923. године. Иако је он на конгресу прихваћен, нису га све помесне цркве примениле, па је зато остала разлика међу црквама. Унутар цркви које су га прихватиле и данас постоје сукоби око тога да ли треба користити нови календар или не па постоје струје које се називају Новокалендаристи и Старокалендаристи.

Оно зашто људи не праве разлику између грегоријанског и Миланковићевог календара је због тога што се они тренутно поклапају, али ће се у будућности направити разлика, као што и данас постоји разлика између јулијанског и грегоријанског календара.

Детаљнији опис Миленковићевог календара и уопштено питања око промене календара у православним црквама можете видети на следећим страницама:

• Миланковићев календар (Српска Православна Црквена Општина Светог Саве у Бечу)
• Миланковићев календар (српска Википедија)
• Revised Julian calendar (енглеска Википедија)
• Revidirani julijanski kalendar (српскохрватска енциклопедија)

Лидер Јединствене Србије Драган Марковић оценио је да одлука о укидању виза грађанима Србије представља велики успех актуелне власти у Србији.

„Грађани ће од 19. децембра путовати без виза у земље ЕУ, то је велики успех ове власти и први пут од 2000. године да је нека партија, или коалиција, реализовала предизборна обећања“, истакао је Марковић, додајући да је следећи корак улазак Србије у ЕУ.

(извор)

Председник Тадић је истакао да је ово велики дан за све грађане Србије.
- Ово је важан тренутак у којем, можда по први пут у новијој историји, једна српска влада и администрација испуњавају своје обећање и грађанима дају на коришћење нешто веома конкретно – поручио је председник Србије.

(извор)

Дакле и сам председник је признао да он и његови сарадници за протеклих девет година колико су на власти нису испунили ниједно обећање дато грађанима.

Оно што није тачно у овим изјавама је то да је укидање виза резултат рада власти. То није тачно пошто је питање виза политичко питање које једнострано доноси Европска унија а наводни услови служе као аргумент пред јавношћу да би се оправдали своји поступци. Доказ за то је и да Хрватској никада нису ни увођене визе, чак и за време рата и након извршеног етничког чишћења, нити су им постављани услови какви су постављани Србији.

Вечерашња победа над Румунијом и тиме и прво место у групи које доноси директан пласман су оборили моју прогнозу.

Оно због чега сам ја и тада имао страх од пласмана је само учешће на првенству. На последња два велика такмичења на којима је учествовала, наша репрезентација, под именом Југославија и Србија и Црна Гора, није се прославила.

У оба случаја, квалификације је завршила са првим местом у групи и директним пласманом и у оба случаја доживела је убедљиве поразе. На Европском првенству у фудбалу одржаном 2000. године у Холандији и Белгији, изгубила је од Холандије са 6:1, док је на Светском првенству у фудбалу одржаном 2006. године у Немачкој изгубила од Аргентине са 6:0 и освојила последње место на првенству.

Надам се да овога пута медији и јавност неће правити превелику и непотребну еуфорију око учешћа на првенству, јер мислим да разлог неуспеха управо лежи у томе да се као и свему и овде претерује дајући огроман значај и очекујући нереалне резултате.

На све ово ја бих додао још један мали случај који сам сам приметио. Након пораза кошаркашке репрезентације Србије од Шпаније у финалу европског првенства, хрватско веб место index.hr је ту вест објавило под насловом „Шпањолска понизила Србију“. Наслов је убрзо промењен, но доказ о првобитном је остао у УРЛу странице, као и у наслову странице са коментарима на форуму.

Мени хрватска мржња и комплекс према Србима су разумљиви али оно што је спорно је да се Србија и српски народ упорно представљају као најгори и као извор свих проблема иако Срби најмање осећају и испољавају мржњу од свих (ако и има таквих осим плаћеничких организација које су наводно такве).