Међутим, у промотивном периоду до 30. септембра 31. октобра, Основни и Арена пакет су бесплатно доступни корисницима Телекомовог АДСЛ-а (Open ADSL).

Да бисте активирали ову промотивну услугу, потребно је да одете страницу услуге „Веб те-ве“ и да се пријавите са својим корисничким подацима за приступ Телекомовим услугама.

Након пријављивања, појавиће вам се образац који би требало да попуните. Оно што је једино битно је да се сложите са условима коришћења. Овде бирате и које пакете желите да користите а поред бесплатних, можете одабрати и пакет За одрасле чије се коришћење наплаћује.

Када се услуга активира, добићете страницу са списком доступних канала. Након што притиснете на неки од канала, испод списка ће појавити и сам снимак телевизије.

Елем, занимљив део је четврти резултат претраге, који доноси исечак вести из Гугловог претраживача вести (Google News). То да се Гугл вести појављују у обичним резултатима претраге није ништа ново, али овде се ради о вестима на српском које нису могле бити укључене у енглеске резултате (јер се извори ручно укључују па тако морају да буду на енглеском) а оно што открива да ово јесу Гуглове вести на српском је назив извора који је исписан ћирилицом (Данас) иако се ради о Гугловом сучељу на енглеском.

Притиском на прву или трећу везу у исечку добијамо празну страницу, док друга води на текст чланка.

О чему се ради? Изгледа да постоји неки bug у Гугловом софтверу који је грешком приказао ово јер је очигледно да ово није још за јавност пошто се никако не може наћи страница Гуглових вести на српском (мењањем ознаке локализације, која би за Србију требало да буде http://news.google.com/news?ned=sr_rs), а и уосталом Гугл на свом блогу најављује нове, а овде излистава постојеће локализације.

Даљом претрагом сам нашао само један резултат који је био довољан доказ да потврди моју тврдњу. Ради се о овој страници која приказују локализовани изглед напредне претраге Гугл вести. Поред тога што је на српском, виде се и два домаћа извора као примери (B92 и Танјуг) као и то да је архива прикупљених вести доступна за фебруар и март. Страница у Гугловом кешу је од 6. марта а занимљиво је да се налази на Гугловом домену који служи за дистрибуцију статичног садржаја, мада ми се чини да су у овом случају у питању само слике.

Када ова услуга почне са радом, постаће озбиљна конкуренција познатом домаћем сакупљачу и претраживачу вести naslovi.net, као и многобројним његовим клоновима.

Или ако сам ја необавештен да је ово већ познато да ме неко упути

Допуна: Ево још неких информација. Занимљиво је да се у међувремену изменила она страница са напредном претрагом вести тако да сада изгледа као на слици испод (ово се мени не дешава први пут са Гугловим производима ).

Такође претраживањем овог домена на коме сам пронашао ове странице, нашао сам више страница на којима се приказују резултати претраге вести. Могуће је видети само кеш тих страница (од којих су неке још са почетка јануара), док директно отварање отвара празну страницу. Ту се види да има доста укључених извора, па су ту и локални медији, медији из Црне Горе, Републике Српске, дијаспоре. То се некако и могло очекивати јер пратећи онај Гуглов блог приметио сам да приликом отварања локалног издања увек има много укључених извора (они наводе тачан број у том тренутку).

Исто тако сам нашао и ову поруку на форуму из октобра о гласинама о почетку рада овог сервиса.

Позната је она фраза како је сваки Србин селектор и председник. Е ово прво не важи само за Србе већ и за све друге фудбалске (а и других спортова) обожаваоце. Сви би хтели да екипа игра баш онако како би они хтели, у смислу саме поставе, тактике и сл.

Тако је бивши енглески фудбалски новинар Вил Брукс дошао на идеју да посредством интернета омогући хиљадама фудбалских обожаваоца да управљају једним фудбалским клубом. Идеја ја да се направи мрежно место на коме би се створила заједница која би уплатом чланарине купила постојећи фудбалски клуб у Енглеској. Сваки члан би имао једнак удео и један глас са којим би учествовао у свим одлукама клуба до чак оних као што су куповина и продаја играча и бирање поставе на терену. Евентуална зарада клуба се не би делила члановима (пошто би он био организован као непрофитна организација), већ би се улагал у даљи развој клуба.

Прошлог пролећа место је заживело под именом MyFootballClub („мој фудбалски клуб“) и почело регистрације заинтересованих за каснију уплату. Тада сам и ја негде прочитао за овај пројекат и учланио се чисто да бих пратио како напредује. Вилова идеја је била да се после регистрације 50 000 чланова почне са примањем уплата и разматрањем опција за куповину клуба. То се десило већ крајем јула и тада су чланови почели да гласају који клуб би могао да се преузме. Преговарало се са бројним нижеразредним клубовима, чак је један који је био у финансијској кризи јавно се понудио на продају MyFootballClub-у. Новембра месеца објављено је да је постигнут начелни договор о куповини Ебсфлит јунајтеда (ваљда се тако чита Ebbsfleet United), а у јануару је уследило гласање чланова којим је прихваћен договор, тако да је Ебсфлит јунајтед постао клуб којим управља заједница чланова MyFootballClub.

Он игра у Фудбалској конференцији а највећи успех је остварио 10. маја ове године освајањем Еф-еј трофеја (FA Trophy) на Вемблију у Лондону. (детаљније о систему такмичења у енглеском фудбалу)

Свако може постати члан и имати исти удео као и сви постојећи ако издвоји 35 фунти за чланарину.

Као и све на интернету, убрзо су покренути слични пројекти широм света, од којих неки већ сада раде.

Друга прича је о канадском филмском режисеру Кејсију Вокеру, за коју сам први пут прочитао у „Данасу“. Пошто је наћи средства за филм компликован и дугачак процес, он је дошао на идеју да новац скупи преко интернета. У време када је разрађивао начин на који би то урадио, чуо је за чувену „страницу од милион долара“ па је принцип тог пројекта узео као основу за свој.

Страницу је назвао „My Million Dollar Movie“ („мој филм од милион долара“) и циљ му је да сакупи милион канадских долара. За разлику од пиксела које је Алекс Тју продавао, Кејси продаје „фрејмове“ филма. Цена једног фрејма је десет канадских долара а неко може купити колико жели фрејмова. За узврат, купац добија право да окачи слику и везу ка свом веб месту (што се може искористити и као реклама), његово име ће се појавити на одјавној шпици филма (хронолошки од највећег улагача ка најмањем) и за разлику од MyFootballClub-а, овде може да очекује и евентуалну зараду. Ако филм оствари добит, 50% од ње ће бити подељено улагачима сразмерно уложеноме. Остатак ће бити искоришћен за донирање више хуманитарних организација

У тренутку писања овог текста, продато је 17 894 фрејмова, што значи да је прикупљено 178 940 долара. Ако вам је 35 фунти било много да уложите у „сопствени“ фудбалски клуб, можда 10 канадских долара и нису много, а још постоји могућост и да нешто зарадите.

Скоро сви ови извори објављују садржаје на српскохрватској латиници, тако да су их и Наслови преносили у том облику. Међутим, аутори су се потрудили да направе аутоматску транслитерализацију на ћирилицу. Пошто се ради о аутоматској транслитерализацији, она није савршена, а за то су пре свега заслужни објављивачи вести, који у текст уносе многе енглеске речи у изворном облику, које би требало да буду транскрибоване.

Ипак, овај потез заслужује све похвале, пошто је редак пример да неко електронско место које је до сада било искључиво на латиници, омогући читање и на ћирилици.

Друго место је „највећа база податка о филмовима на свету“ – IMDB. На жалост, овде и није права промена изгледа, већ је промењен изглед само страница о филмовима и особама, па да бисте видели промену, погледајте страницу мог омиљеног филма, „Борилачког клуба“. Главни део новог изгледа, онај на који се највише троши време приликом прегледа – сам садржај – изгледа лепо и то је добро урађено, али изборник на левој страни са везама према подстраницама има много малу величину слова и није много функционалан. Оно што је лоше изгледало раније на овом месту, дискусионе табле, нису промењене, већ је остао изглед који подсећа на места од пре десет година. Такође нису промењене и друге посебне странице – странице за додавање нових података, страница са списком омиљених филмова чланова, па чак и почетна страница. Званични „Одговори на најчешће постављена питања“ у вези новог изгледа су овде, а уколико желите да и даље имате стари изглед, уместо www, користите поддомен former (пример за горе споменути филм http://former.imdb.com/title/tt0137523/).

Такође бих хтео да споменем и четири нова места на домаћем Интернету која су се појавила претходних недеља, а које заслужују пажњу: Стетопскоп онлајн, Синемагија, Ауто вести и Екстраваганца.

Свет

• Зашто је digg.com осуђен на пропаст?
• Колумниста британског дневника Индепендент Џохан Хари пише о лажима које су нам говорили о Угу Чавезу.
• О неуспешном Сонијевом рекламном покушају.
• Британски дневник Тајмс пише о огледалу које осветљава једно село у Италији.
• Њујорк Тајмс пише о новом виду оглашавања на Тајмс Скверу.
• Тајм доноси 25 најбољих фотографија 2006.

Алекс Тју је 21-годишњи Британац који је прошле године уписао факултет и хтео је пре него што крене на њега да заради мало новца. Добио је идеју да направи вебместо на коме ће продавати пикселе (тачке на које подељен екран монитора) као простор за рекламирање. Направио је страницу величине 1000x1000 пиксела (укупно милионJ). Цена сваког пиксела износила је 1 долар. Најмања куповина је износила 100 долара за квадрат величине 100x100 пиксела. На закупљеном простору оглашивач би поставио лого или другу слику која би имала везу према његовом вебместу. Уложио је 50 фунти за постављање свог вебместа које је назвао „the Million Dollar Homepage“ (почетна странице од милион долара) и које ј почело са радом 26. августа 2005. Прву куповину у вредности 1000 долара обавили су породица и пријатељи. Послао је вест о почетку рада медијима, што је привукло њихову пажњу. Вест се почела ширити блогосфером и уопште Интернетом. Како је зарађивао новац, људи су све више причали о њему, и све више причали о њему. На врху популарности, вебместо је имало 863 000 јединствених посета дневно и Алекса рејтинг 127. Информација о овоме је чак емитована и на дневнику Радио Телевизије Србије. Веома брзо су се појавили и клонови којих вероватно има на стотине, можда и хиљаде. За само 4 месеца, Тју је распродао све пикселе. Развој целог пројекта можете погледати на његовом блогу.

Шта се данас догађа са њим?

Па није му било мало милион долара па је сада смислио како да заради јоп милион. Направио је вебместо www.pixelotto.com са истим садржајем (милион пиксела), али овога пута по цени од 2 долара за пиксел. Разлика је што се сада обични посетиоци могу пријавити за учествовање у излачењу награде од милион долара, које ће се одржати месец дана пошто се прода последњи пиксел. Неки су се запитали да ли је ово легално, али је Тју одговорио да је ово могуће направити у великој Британији. У време писања овог текста, Тју је већ продао 248 600 пиксела.

• Прво вам доносим везу према тексту „Дуванске умрлице“ на једном од најзанимљивијих домаћих блогова – Ивана међу шљивама. Ових дана блог је прославио првих 6 месеци постојања, а ја вам препоручујем да уколико имате вишка времена прочитате све текстове, верујте ми, нећете зажалити!
• На блогу English Rusia занимљив тест под називом „Чудне совјетске зграде“. Наравно, ту су дате и слике зграда из времена комунизма.
• Постоји много занимљивих слика добијених преко Гуглове алатке Maps. Оно што је занимљиво је да се у последње време праве наменске „грађевине“ за снимање са сателита: када сателит сними то место, аутори укуцају тачне координате и поделе свету везу да би сви видели шта су направили. Тако сада доносим слику логоа Мозила Фајерфокса направљен у пољу. Подаци о слици.
• Везано за горњу тему је и слика из Београда, која додуше није наменски сада направљена, већ пре коју деценију. Погледајте.