Како јавља б92, имамо још један пример зашто у српском језику треба користити српско ћирилично писмо.

Иако ће брзоплета и наивна особа рећи како ћирилица не би решила овај проблем, истина је да би а ево и како:

Проблем са латиницом и српским језком је у томе што се у српском не користи изворно латинично писмо које се користи у енглеском језику, већ се користи изведено латинично писмо Гајица, које се разликује од изворне латинице у томе што има нека слова која ова нема (Ć, Č, Đ, Š, Ž) и нема нека слова које ова има (Q, W, Y).

То доводи до проблема тако што људи не увиђају разлику између два писма и почињу да их мешају или да користе само изворну латиницу. Тако долази и до не бриге да ли на тастатури има посебних латиничних слова и сл, а све то због тренутне хегемоније енглескох језика

Мешање између српске ћирилице и других ћириличних писама се уопште не јавља пре свега зато што нема никаквог утицаја других језика који користе ћирилицу. Чак и када је руски језик имао највећу присутност у време титоизма, до мешања није долазило.

Дакле, коришћењем ћирилице у српском језику ви користите српску ћирилицу и нећете нити изоставити нити додати неко слово.

Какве све ово везе има са темом? Па када бисмо имали српску ћирилицу на преносивим телефонима, ми бисмо је заиста имали, тј. имали бисмо сва слова и не бисмо имали привид подршке за њу као што имамо са латиницом. Људима се само чини да латинице има али у ствари то није „наша“.

И пошто бисмо имали српску ћирилицу на телефонима ми бисмо увек могли да пошаљемо поруку са регистарском таблицом која садржи било које ћирилично слово.

Е сад, већ чујем ово: па како ћемо у Европу са ћириличним таблицама, кад цео свет користи латиницу?! Прво, ни Европа ни свет не користе само латиницу. Друго, у Европској унији ћириличне таблице су већ у употреби.

Да разјасним, ја лично сматрам да на таблици треба да се налазе само слова која изгледају исто и у српском ћириличном и у латиничном писму, као што је то већ пракса у Бугарској, Русији или Босни и Херцеговини, и да не треба да постоје географске одреднице као што је то већ пракса у Шведској или Босни и Херцеговини.

За крај, за београдцентрике, нису од првог јануара почеле да се издају таблице са „нашим“ латиничним словима, ми у Крушевцу их имамо већ неколико деценија.

Мада у ствари не знам зашто то споменух, ипак је ово неистражена копнена маса јужно од Београда.

Оно што је најгоре у целој причи је то да ја у ствари нисам (срећом) ни послао пошиљку.

Прича почиње тако што сам јутрос морао да пошаљем пакет за Београд курирском службом. Из неког разлога, одлучих се да прво позовем Пост експрес (кога иначе нисам до сада користио) без неке детаљније провере (бејах у журби).

Приликом позива, брзо сам добио госпођу којој сам могао да изнесем своје податке и када сам рекао своју адресу, она ми рече да одатле не могу да преузму пакет али да га ја могу однети у пошту у свом месту одакле ће он ићи по уобичајеној процедури.

Као што рекох, био сам у журби па сам рачунао боље да то ја тамо предам него да зовем друге службе које данас можда неће моћи да дођу или да их евентуално чекам неко дуже време.

И ја одем у пошту где видим да је она закључана иако није време за паузу. Чекам десетак минута и појави се радник који ме тек после мерења пакета пита шта с њим. Када му ја кажем он поче (скоро па викајући) да ми говори да одатле не може да се шаље брзом доставом већ само из града.

И тако испаде да сам узалуд губио време када уопште и не може одатле да се пошаље.

Поента приче је да запослени у горенаведеном предузећу потпуно неозбиљно схватају свој рад па тако и својим потенцијалним клијентима дају потпуно нетачне информације које могу проузроковати штету клијенту.

Зато се надам да ће овај чланак одвратити друге потецијалне клијенте од коришћења њихових услуга јер ко зна шта све тек можемо очекивати са послатим пошиљкама. Такође се надам да и Дејли експрес неће заслужити негативан публицитет.

Ниједна православна црква никада није прихватила нити ће вероватно икада прихватити грегоријански календар. Грчка, румунска, бугарска и друге мање помесне цркве које данас прослављају други дан Божића користе Реформисани или Ревидирани јулијански календар, још познатији као Нови календар, а у Србији познат и као Миланковићев календар.

Овај календар направио је Милутин Миланковић на претходном раду Максима Трпковића и у име Српске православне цркве га представио на Свеправославном конгресу у Цариграду 1923. године. Иако је он на конгресу прихваћен, нису га све помесне цркве примениле, па је зато остала разлика међу црквама. Унутар цркви које су га прихватиле и данас постоје сукоби око тога да ли треба користити нови календар или не па постоје струје које се називају Новокалендаристи и Старокалендаристи.

Оно зашто људи не праве разлику између грегоријанског и Миланковићевог календара је због тога што се они тренутно поклапају, али ће се у будућности направити разлика, као што и данас постоји разлика између јулијанског и грегоријанског календара.

Детаљнији опис Миленковићевог календара и уопштено питања око промене календара у православним црквама можете видети на следећим страницама:

• Миланковићев календар (Српска Православна Црквена Општина Светог Саве у Бечу)
• Миланковићев календар (српска Википедија)
• Revised Julian calendar (енглеска Википедија)
• Revidirani julijanski kalendar (српскохрватска енциклопедија)

Не могу да се сетим да сам је виђао последњих година, а ова је баш била велика, тако да сам је сликао да то забележим. Слика је направљена телефоном тако да није неког квалитета. Направио слике и дигиталним фотоапаратом које би требало да су квалитетније, али не могу сада да их пребацим на рачунар због лошег решења пребацивања слика Кодакових апарата (о томе неки други пут); надам се да касније нећу да заборавим да то урадим.

Дуга на небу изнад Великог Шиљеговца

Синоћ док сам чекао у реду пред касом у „Максију“, угледах поред себе на паноу са новинама „Политику“ и узех је да видим тај нови изглед. Округло месец дана пре промена, 25. децембра, купио сам „Политику“ да бих видео како изгледа додатак понедељком – изабрани чланци на енглеском из „Њујорк тајмса“. Тако сада имам прилику да упоредим стари и нови изглед. Нажалост, не поседујем скенер ни дигитални фотоапарат да боље покажем моју анализу, али посужићу се сликама које сам пронашао на Интернету.

Иначе, на новом изгледу су радили Мирко Илић и Борут Вилд, а урађен је и нови ћирилични словни лик „Политика Санс“ (дело типографа Јовице Вељовића).

У даљем тексту ћу у заградама наводити да ли ми се свиђају нове промене или не на конкретним примерима.

Прво што је одмах видљиво је промена изгледа наслова. Не натписа са именом новина, већ његовог окружења. Натпис је мањи (подржавам) и постављен на средину, док је уклоњен оквир са именима оснивача и промењен је садржај текста испод. Раније је био, на пример, исписан текст Овај број „Политике“ има четири дела са укупно 74 стране. Тога више нема (на подржавам). Све у свему, нови наслов изгледа некако празан, јер око њега има много слободог простора.

Оно што ми се свиђа су наслови чланака. Смањени су и нису више онако подебљани и заиста лепо изгледају. Нови словни лик јесте пријатнији за око, али текст изгледа нешто ситнији, што мени мало отежава читање (можда је разлог што ја не видим добро, носим наочаре). Не свиђа ми се то што чланци сада нису одвојени никаквом линијом као до сада, већ је размак исти као између ступаца истог чланка, што отежава сналажење приликом читања. Такође, смањена је величина текста којим је написан датум на врху странице и линије су мање дебљине, па није лепо уочљиво. Набрајање страница сада иде овако: 01,02,03 итд. док је раније ишло нормално 1,2,3. На страници Ритам ступци са леве и десне стране нису више графички издвојени, тако да је теже за уочавање и читање. На Шареној страни чувени део Да ли знате? је измењен и ни по чему се не издваја од осталог текста и нема смисао као раније. Уопште, Шарена страна је лоше сређена. На страници са радио и телевиијским програмом, текст са именом телевизије и њен оквир се стапају, па је назив тежи за уочавање.Такође део са филмовима на телевизији тог дана је неуочљив (нема никаквог наслова за њега, морате га сами тражити), а део са препорукама емисија је изостао. Последња страна изгледа лепше, али није јасно зашто је верски календар уоквирен заједно са временском прогнозом (раније је то било мало одвојено). Импресум је сада са последње странице пребачен на другу.

На крају, могу да похвалим труд „Политике“ ка вршењу промена, али с обзиром на дужину њиховог трајања, неке ствари су могле бити боље одрађене.