bbPress на српском

2. октобар 2011.

Прошлонедељна објава новог издања bbPress-а натерала ме је да коначно и званично негде објавим постојање превода на српском. Иако постоји већ 2-3 године, и иако је био доступан за преузимање (што су неки искористили), превод није био јавно најављен па не баш вични корисници нису могли лако да га пронађу.

За оне који не знају, bbPress је једноставан софтвер за прављење форума од твораца Вордпреса.

Превод је доступан за све четири актуелне гране bbPress-а које су доста различите (што је уосталом и разлог њиховог постојања) и о којима ћу говорити испод заједно са упутствима за постављање превода.

bbPress као додатак за Вордпрес

Почев од гране 2.0, bbPress ће наставити да се развија као додатак за Вордпрес. То значи да се поставља и користи као било који други додатак за Вордпрес. Због тренутних техничких ограничења, ниједан превод се не преузима уз сам додатак па се тако мора засебно преузети и поставити.

Српски превод за bbPress додатак за Вордпрес може се преузети из складишта превода. Потребно је преузети обе датотеке које је затим потребно ставити у фасциклу bbp-languages унутар фасцикле bbPress-а на серверу. Фасцикла bbPress-а се налази заједно са осталим додацима најчешће на путањи wp-content/plugins.

Подразумева се да је потребно да користите српски Вордпрес да би и bbPress био преведен. Водите рачуна да ћете приликом евентуалног аутоматског ажурирања bbPress-а унутар Вордпреса обрисати превод тако да ћете морати да поновите поступак

bbPress као самостални софтвер

Пре него што је недавно претворен у додатак за Вордпрес, од свог почетка bbPress је био самосталан софтвер. То значи да није било потребно да имате Вордпрес да бисте користили bbPress већ је он могао сам да ради. (иначе, због тога што је најчешће био спајан са Вордпресом, одлучено је да се претвори у додатак, ради рационализације).

Постоје три гране самосталног bbPress-а које се користе: 0.9, 1.0 и 1.1. Постоји велика разлика између грана 0.9 и 1.0 док 1.1 садржи мање разлике у односу на 1.0. Овде нећу говорити које су то разлике и шта треба користити јер је то врло опширна тема, тако да на вама остаје да се снађете.

Међутим, ако желите да користите српски превод, потребно је да преузмете датотеке из одговарајуће фасцикле у складишту превода и да их поставите унутар фасцикле my-languages у својој фасцикли bbPress-а на серверу. Такође је потребно да измените датотеку bb-config.php тако што ћете ред
define( 'BB_LANG', '' );
заменити са
define( 'BB_LANG', 'sr_RS' );
да би се превод укључио.

Ја ћу наставити да ажурирам превод и за следећа издања, до када ће, верујем, бити олакшано постављање превода додатака у Вордпрес.

Објављено у | Означено , , , | 6 реаговања

Бесплатно гледање „Арене спорт“ преко интернета

28. август 2011.

„Телеком Србија“ покреће нову услугу, „Веб те-ве“ (Web TV), која омогућава гледање телевизијског програма преко интернета. Услуга је комерцијалне природе што значи да ће за њу постојати одређена претплата која ће морати да се плати.

Међутим, у промотивном периоду до 30. септембра 31. октобра, Основни и Арена пакет су бесплатно доступни корисницима Телекомовог АДСЛ-а (Open ADSL).

Да бисте активирали ову промотивну услугу, потребно је да одете страницу услуге „Веб те-ве“ и да се пријавите са својим корисничким подацима за приступ Телекомовим услугама.

Након пријављивања, појавиће вам се образац који би требало да попуните. Оно што је једино битно је да се сложите са условима коришћења. Овде бирате и које пакете желите да користите а поред бесплатних, можете одабрати и пакет За одрасле чије се коришћење наплаћује.

Када се услуга активира, добићете страницу са списком доступних канала. Након што притиснете на неки од канала, испод списка ће појавити и сам снимак телевизије.

Објављено у , | Означено | Остави реаговање

Европа нема алтернативу

7. април 2011.

Претходну деценију у Србији је, између осталог, обележила и прича о Европској унији и учлањењу Србије у њу, а ових дана се (као припрема за касније догађаје који ће се искористити као предизборна пропаганда) ова тема поново ставља у крупан план.

Европска унија је представљена као решење свих наших проблема, као рај на Земљи у коме нема политичких, економских и друштвених проблема, где је све сређено, или још боље речено — савршено.

Сво ово време стварност је показивала да није баш све тако сјајно али то никако није потврђивано од стране еврофанатика нити пропагандне машинерије. Више пута сам долазио у искушење да документујем неке од ствари које разбијају илузију о Европи, не толико да бих променио нечије мишљење (што је у ствари немогуће), већ чисто да би негде постојало какво-такво место које ће имати другачији, стваран поглед на ову тему.

Никада те идеје нисам спровео у дело, али сада ипак морам да поделим са другима неке слике из стварног живота Евопске уније. У наредна два видео записа и пренесеној вести, може се видети како изгледа европска демократија, владавина закона, некорумпираност, слобода медија, и има ли у ствари разлике између онога што ми већ имамо овде и онога што нас чека у Европи.

Британски парламент трећи пут за свега неколико месеци потреса скандал у који су уплетени посланици и њихове малверзације са наплатом фиктивних фактура, пишу острвски медији. Суд у Лондону је бившем члану Парламента из редова Лабуристичке партије Џиму Девину изрекао затворску казну у трајању од 16 месеци због одобравања исплате око 8.400 фунти, иако за то није био надлежан.

Јавност и даље памти случај његовог колеге из посланичке клупе Дејвида Чејтора који је због истог прекршаја иза решетака добио 18 месеци, а чека се епилог судског процеса у коме се за проневеру суди лорду Џону Тејлору, члану Горњег дома Парламента.

Суд у Лондону је Девина прогласио кривим због слања лажних предрачуна за трошкове чишћења и штампања у 2008. и 2009. години у укупном износу од 8.385 фунти. Судија је, образлажући пресуду, навео да послови чишћења и одржавања нису уопште били урађени, а да су фактуре за трошкове штампања биле „потпуно фантомске”. Он је додао да је Девин ове преступе починио усред буре коју су у јавности изазвале малверзације његових колега посланика и да му је и те како био познат бес који су у јавности они изазвали.

У току суђења Џим Девин је покушао да пребаци кривицу на своју бившу шефицу кабинета Мерион Кинли тврдећи да је себи исплатила више од 5.000 фунти без његовог одобрења.

„Поред свега што ми је урадио у последњих неколико година, не могу рећи да уживам што је завршио у затвору. Драго ми је да су порота и судија прозрели његове лажи, али мислим да је прилично тужно и патетично да човек његове интелигенције и година заврши иза решетака због пуке похлепе, глупости и ароганције”, рекла је Кинлијева.

Она је, иначе, прошле године на суду добила спор против Девина због нефер отпуштања на конто чега јој је исплаћена одштета од 35.000 фунти.

„Што се мене тиче, у том тренутку сам мислила да је све завршено, али онда сам сазнала да покушава мене да окриви за своје мутне радње. У време извршења малверзација већ месецима нисам радила у његовом кабинету”, каже Мерион Кинли и додаје да је Девин пре уласка у Парламент, док је био само један од званичника шкотских синдикалаца, био уважен члан друштва, али да је касније „алкохол учинио своје”.

На суђењу се појавила и Линда Четвин, још једна бивша Девинова сарадница, која је потврдила да јој је некадашњи шеф упућивао „љигаве” коментаре и да је сматрао да „може да се извуче шта год да уради” само због тога што је био члан Парламента. Портпарол Лабуристичке партије је саопштио да је Девин одмах по изрицању казне избачен из странке.

Још један члан ове странке је ушао у историју као први посланик који је осуђен због скандала који је 2009. године потресао британски политички систем, а због лажног приказивања трошкова је у затвору завршио на 18 месеци.

Лорд Џон Тејлор од Ворвика, из редова Конзервативне партије, још је један члан Парламента, и то из Дома лордова, који је проглашен кривим за малверзације и чека изрицање казне.

(извор)

Објављено у , , | Означено , , , | 1 реаговање

Да су користили ћирилицу, не би имали проблем

8. јануар 2011.

Како јавља б92, имамо још један пример зашто у српском језику треба користити српско ћирилично писмо.

Иако ће брзоплета и наивна особа рећи како ћирилица не би решила овај проблем, истина је да би а ево и како:

Проблем са латиницом и српским језком је у томе што се у српском не користи изворно латинично писмо које се користи у енглеском језику, већ се користи изведено латинично писмо Гајица, које се разликује од изворне латинице у томе што има нека слова која ова нема (Ć, Č, Đ, Š, Ž) и нема нека слова које ова има (Q, W, Y).

То доводи до проблема тако што људи не увиђају разлику између два писма и почињу да их мешају или да користе само изворну латиницу. Тако долази и до не бриге да ли на тастатури има посебних латиничних слова и сл, а све то због тренутне хегемоније енглескох језика

Мешање између српске ћирилице и других ћириличних писама се уопште не јавља пре свега зато што нема никаквог утицаја других језика који користе ћирилицу. Чак и када је руски језик имао највећу присутност у време титоизма, до мешања није долазило.

Дакле, коришћењем ћирилице у српском језику ви користите српску ћирилицу и нећете нити изоставити нити додати неко слово.

Какве све ово везе има са темом? Па када бисмо имали српску ћирилицу на преносивим телефонима, ми бисмо је заиста имали, тј. имали бисмо сва слова и не бисмо имали привид подршке за њу као што имамо са латиницом. Људима се само чини да латинице има али у ствари то није „наша“.

И пошто бисмо имали српску ћирилицу на телефонима ми бисмо увек могли да пошаљемо поруку са регистарском таблицом која садржи било које ћирилично слово.

Е сад, већ чујем ово: па како ћемо у Европу са ћириличним таблицама, кад цео свет користи латиницу?! Прво, ни Европа ни свет не користе само латиницу. Друго, у Европској унији ћириличне таблице су већ у употреби.

Да разјасним, ја лично сматрам да на таблици треба да се налазе само слова која изгледају исто и у српском ћириличном и у латиничном писму, као што је то већ пракса у Бугарској, Русији или Босни и Херцеговини, и да не треба да постоје географске одреднице као што је то већ пракса у Шведској или Босни и Херцеговини.

За крај, за београдцентрике, нису од првог јануара почеле да се издају таблице са „нашим“ латиничним словима, ми у Крушевцу их имамо већ неколико деценија.

Мада у ствари не знам зашто то споменух, ипак је ово неистражена копнена маса јужно од Београда.

Објављено у , | Означено , , , | 3 реаговања

Када и зашто треба ажурирати Вордпрес

3. јануар 2011.

Напомена: корисници Вордпреса би требало обавезно да прочитају овај чланак, без обзира на његову дужину.

Чланак је подељен на више целина ради лакшег читања.

Издање Вордпреса од пре пар дана, као и моје уочавање коришћења застарелих издања Вордпреса код корисника, подстакли су ме да напишем овај чланак да бих појаснио разлике између врста Вордпресових издања, као и када их треба ажурирати.

Врсте Вордпресових издања

Иако то не пише званично, нити се то неким додатним описом уз само издање може уочити, Вордпресова издања се могу поделити на две врсте: главна и споредна.

Главна издања су прва издања из нових грана и она доносе неке новине, било да се тичу нових особина, промена у корисничком сучељу итд, или неких унапређења „испод хаубе“.

Споредна издања су издања из исте гране као и њихово главно издање и она искључиво доносе закрпе уочених безбедоносних пропуста или поправке других проблема који су уочени у главном издању а који су веома важни и захтевају хитну поправку. Ова издања никада не доносе неке друге измене.

Како уочити разлику између врста издања?

Да би се увидела разлика, потребно је разумети начин означавања издања Вордпреса. Свака нова грана у развоју се означава тако што се за десети део броја повећа број претходне гране, тако да ознаке грана могу бити 2.8, 2.9, 3.0, 3.1 итд.

Свака нова грана у ствари представља и ново главно издање које носи исту ознаку што значи да главна издања могу бити 2.8, 2.9, 3.0, 3.1 итд.

Споредна издања се означавају тако што се на број главног издања дода још једна децимала и она се такође повећава за десети део броја тако да споредна издања могу бити 3.0.1, 3.0.2, 3.0.3, 3.0.4, итд.

Дакле, погледом на ознаку Вордпресовог издања може се уочити које је оно врсте.

Други, поузданији начин је читањем најаве издања на званичном блогу Вордпреса. Уз свако издање објављује се чланак који појашњава које врсте је издањем, наводећи да ли само доноси поправке или и неке новине.

Када треба одмах ажурирати?

У случају да је објављено споредно издање, требало би да што пре ажурирате своју поставку Вордпреса. Разлог за то је што ова издања најчешће доносе закрпе уочених безбедоносних пропуста тако да неажурирањем ваше веб место остаје небезбедно и потенцијална мета напада, који могу уклонити ваше веб место, објавити непожељан и неприкладан садржај или украсти неке ваше податке.

Иако ризик постоји и пре објављивања закрпе, он се тада вишеструко повећава јер је пропуст тада познат много већем броју људи.

У случају да је објављено главно издање, може се сачекати са ажурирањем неко време, што је у неким случајевима и пожељно а о томе детаљније испод.

Да ли ће ажурирање изазвати проблеме са додацима?

Као што је већ речено, споредна издања доносе искључиво веома мале измене ради поправке главних издања и вероватноћа да ће ажурирање изазвати проблеме са укљученим додацима је врло, врло мала, скоро никаква.

С друге стране, главна издања могу изазвати проблеме са укљученим додацима који нису усклађени са тим издањем. Ако се користи мали број додатака који су често ажурирани онда се може одмах ићи са ажурирањем Вордпреса, ако постоји већи број додатака, може се сачекати неко време да би их аутори ажурирали.

Већина додатака садржи податак на ком издању Вордпреса их је могуће користи тако да прегледом тих података можете видети да ли можете без последица ажурирати своју поставку Вордпреса.

Без обзира на усклађеност додатака, не би требало да претерано дуго одуговлачите са ажурирањем јер што је издање Вордпреса старије то је већи ризик да у њему неко уочи пропуст који може да искористи.

Да ли ће ажурирање изазвати проблеме са темама?

Што се тиче споредних издања, исто је као и код додатака.

Слично важи и за главна издања. Нова Вордпресова издања се праве тако да и старе теме би требало без проблема да наставе са радом. Могуће је да се може појавити проблем ако нека тема користи неке особине Вордпреса које су измењене али као и код додатака и овде се може проверити усклађеност.

Одступање од претходног појашњења важи искључиво код Вордпресове подразумеване теме. Она може садржати неке измене које би могле да буду значајне за поједине кориснике али углавном тако нешто се не догађа.

Међутим, ако сте ручно мењали датотеке подразумеване теме, онда ћете аутоматским ажурирањем те измене изгубити зато што ће све те датотеке бити замењене оним из Вордпресовог издања. Прављење измена над темом директно преко изворних датотека теме никако није препоручљиво већ за то треба користити теме-децу.

Да ли треба да направим резерву пре ажурирања?

Редовно, без обзира да ли вршите ажурирање или не, требало би да правите резерве базе података и датотека свог веб места. Иако се надате да се то неће баш вама десити, могућност да изгубите своје податке на свом веб месту је стварна. Зато би требало да обавезно направите неку методу којом ћете аутоматски вршити прављење резерви, а по могућству и више различитих метода, за сваки случај.

Међутим, пре ажурирања не би било лоше направити свежу резерву пошто она аутоматски направљена може да буде мало застарела.

Како да извршим ажурирање?

Уколико не знате како би требало извршити ажурирање Вордпреса, погледајте ово детаљно упутство.

Како да знам да ли је објављено ново издање Вордпреса?

Ако редовно посећујете управљачке странице свог веб места, онда ћете на време уочити обавештење о доступности новог издања.

Међутим, ако на управљачке странице идете повремено, требало би да се пријавите на неке изворе обавештавања.

Први је, наравно, званичан блог о Вордпресу, који одмах објављује вест о доступности новог издања. РСС довод овог блога је доступан на адреси http://sr.wordpress.org/feed/.

Уколико не користите читаче довода, овај довод можете искористити за пријављивање на слање нових уноса из довода преко е-поште на услугама Feedblitz или Yahoo! Alerts.

На крају, можете се пријавити и на Вордпресов налог на Твитеру.

Објављено у | Означено | 7 реаговања

Следеће »